Судије
5 Тог дана су Девора+ и Варак,+ Авинејемов син,+ запевали ову песму:+
2 „Расуше људи косе своје у Израелу, спремни за бој,
Народ се добровољно одазва,+
Благосиљајте Јехову!+
4 Јехова, кад си кренуо са Сира,+
Кад си пошао из Едома,+
Земља се тресла+ и небеса су кишу излила,+
Облаци су кишом лили.
6 У данима Самегара,+ Анатовог сина,
У данима Јаиље,+ путеви су били пусти,
А путници су ишли путевима заобилазним.+
7 Пуста су била села израелска, пуста су била,+
Док нисам устала ја, Девора,+
Док нисам устала као мајка у Израелу.+
8 Богове нове они су изабрали.+
Рат је тада био на вратима.+
Ни штит ни копље нису се видели
Међу четрдесет хиљада у Израелу.+
9 Срце је моје са израелским заповедницима,+
Који су се добровољно јавили између народа.+
Благосиљајте Јехову.+
10 Ви што на риђим магарицама јашете,+
Што на раскошним ћилимима седите,
И путевима идете,
Размислите!+
11 Чули су се гласови оних који воду деле на појилиштима.+
Набрајали су тамо праведна дела Јеховина,+
Праведна дела његовог народа који живи у израелским селима.
Тада је Јеховин народ на врата сишао.
12 Пробуди се, Девора,+ пробуди се!
Пробуди се, пробуди се и песму запевај!+
Устани, Вараче,+ и одведи заробљенике своје, сине Авинејемов!+
13 Тада су преживели сишли к великашима.
Народ Јеховин к мени је сишао да се против јунака бори.
14 Они који су пореклом од Јефрема дошли су у равницу,+
Они су с тобом, Венијамине, међу народом твојим.
Од Махира+ су заповедници изашли,
Од Завулона они што се писарским прибором служе.+
15 Кнезови Исахарови+ с Девором су били,
Исахар, као и Варак,+
У равницу је пешице послан био.+
Дуго се колебало срце синова Рувимових.+
16 Зашто си сео међу бисаге,
И слушаш како пастир фрулу стаду свира?+
Дуго се колебало срце синова Рувимових.+
17 Галад је остао с оне стране Јордана.+
А зашто је Дан тада на бродовима био?+
Асир је доконо на обали седео,
И у пристаништима својим живео.+
19 Краљеви су у бој пошли.
Тада су се ханански краљеви борили+
У Танаху,+ код вода мегидских,+
Али сребра нису запленили.+
23 ’Прокуните+ Мироз‘, рекао је анђео Јеховин.+
’Проклињите становнике његове,
Јер нису Јехови у помоћ притекли,
С јунацима нису помогли Јехови.‘
24 Благословљена била Јаиља,+ жена Евера Кенејца,+ више од свих жена,
Благословљена била више од свих жена у шаторима.+
26 Руком је својом за шаторским клином посегнула,
И десницом својом за маљем.+
Ударила је Сисару и главу му је пробола,+
Слепоочнице му је смрскала и пробила.
27 Пред ногама њеним срушио се, пао је, сручио се.
Пред ногама њеним срушио се, пао је.
Како се срушио, тако је мртав остао.+
28 На прозору је била мајка Сисарина,
Кроз прозорску решетку+ погледом га је тражила и говорила:
’Зашто кола његових нема тако дуго?+
Зашто касни топот запреге његове?‘+
29 Мудре племкиње+ њене одговориле су јој,
А и сама је себи говорила:
30 ’Зар нису плен нашли па га деле,+
По девојку, две девојке на сваког човека,+
Тканине разнобојне запленили су за Сисару, тканине разнобојне запленили су,
Хаљину везену, тканину обојену, две хаљине везене,
Да буду украс око врата онима што су плен узели?‘