Дела апостолска
23 Павле је погледао у Синедрион* па је рекао: „Људи, браћо, све до данашњег дана ја живим потпуно чисте савести+ пред Богом.“ 2 На то је првосвештеник Ананија наредио онима који су стајали поред њега да га ударе+ по устима. 3 Тада му је Павле рекао: „Бог ће ударити тебе, зиде окречени!+ Како можеш ту да седиш и да ми судиш по Закону,+ а сам преступаш Закон,+ заповедајући да ме ударају?“ 4 А они што су тамо стајали рекоше: „Зар вређаш Божјег првосвештеника?“ 5 Тада Павле рече: „Браћо, нисам знао да је првосвештеник. Јер писано је: ’Не говори лоше о поглавару свог народа.‘“+
6 Кад је Павле приметио да су неки од њих садукеји,+ а неки фарисеји, повикао је пред Синедрионом: „Људи, браћо, ја сам фарисеј,+ син фарисеја. Због наде у ускрсење+ мртвих изведен сам пред суд!“+ 7 Кад је то рекао настала је расправа+ између фарисеја и садукеја, и мноштво се поделило. 8 Јер садукеји+ кажу да нема ни ускрсења+ ни анђела ни духова, а фарисеји све то научавају. 9 Тада је настала велика вика.+ И неки писмозналци с фарисејске стране устали су и жестоко се супротставили, говорећи: „Не налазимо ништа лоше на овом човеку.+ Али ако му је говорио дух или анђео,+ онда...“ 10 А кад се расправа заоштрила, војни заповедник* се уплашио да Павла не растргну, па је заповедио војницима+ да сиђу и да га отму од њих и одведу у касарну.+
11 Те ноћи Господ је приступио Павлу+ и рекао му: „Буди храбар!+ Јер као што си у Јерусалиму темељно сведочио+ о мени, тако треба да сведочиш и у Риму.“+
12 Кад је свануло, Јудејци су сковали заверу+ и заклели се призивајући проклетство на себе+ да неће ни јести ни пити док не убију Павла.+ 13 Било је више од четрдесет завереника који су се тако заклели. 14 Они су отишли свештеничким главарима+ и старешинама па рекли: „Заклели смо се призивајући зло на себе да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. 15 Зато сада ви и Синедрион замолите војног заповедника да га доведе к вама, као да намеравате да детаљније испитате његов случај,+ а ми ћемо бити спремни да га убијемо и пре него што стигне овде.“+
16 Али кад је син Павлове сестре чуо за заседу,+ отишао је у касарну и јавио то Павлу. 17 Тада је Павле позвао једног стотника* и рекао му: „Одведи овог младића заповеднику, јер има нешто да му јави.“ 18 Он га је одвео заповеднику и рекао: „Затвореник Павле ме је позвао и замолио да ти доведем овог младића, јер има нешто да ти каже.“ 19 Војни заповедник га је ухватио+ за руку, повукао у страну и насамо га упитао: „Шта то имаш да ми јавиш?“ 20 А он рече: „Јудејци су се договорили да те замоле да сутра доведеш Павла до Синедриона под изговором да желе нешто више да сазнају о њему.+ 21 Не дај да те наговоре, јер га у заседи вреба+ више од четрдесет људи, који су се заклели призивајући проклетство на себе да неће ни јести ни пити док га не убију.+ Већ су спремни, само чекају твој пристанак.“ 22 Тада је војни заповедник отпустио младића, наредивши му: „Никоме не причај да си ми ово јавио.“
23 Онда је дозвао два стотника и рекао им: „Припремите двеста војника, седамдесет коњаника и двеста копљаника да у трећи* ноћни сат крену право у Цезареју. 24 Припремите и коње на којима ће Павле јахати па га живог и здравог одведите пред намесника Феликса.“ 25 И написао је писмо следећег садржаја:
26 „Клаудије Лисија поздравља узвишеног намесника Феликса!+ 27 Овог човека су Јудејци ухватили и намеравали убити, али ја сам притрчао с војницима и избавио га,+ јер сам сазнао да је римски грађанин.+ 28 Желео сам да утврдим зашто га оптужују, па сам га одвео у њихов Синедрион.+ 29 Утврдио сам да га оптужују за нека питања из њиховог Закона,+ али да није скривио ништа чиме би заслужио смрт или окове.+ 30 А пошто ми је јављено да се против њега кује завера,+ одмах сам га послао к теби, а тужиоцима сам заповедио да пред тобом кажу шта имају против њега.“+
31 Тако су ти војници+ одвели Павла према наредбама које су добили и довели га ноћу у Антипатриду. 32 Сутрадан су пустили коњанике да иду даље с њим, а они су се вратили у касарну. 33 Кад су коњаници ушли у Цезареју,+ уручили су писмо намеснику и довели му Павла. 34 Намесник је прочитао писмо и упитао га из које је провинције. Кад је сазнао да је из Киликије,+ 35 рекао је: „Саслушаћу те кад стигну и твоји тужиоци.“+ И заповедио је да га чувају у Иродовој царској палати.