Исаија
36 Четрнаесте године владања Језекије, Сенахирим,+ краљ Асирије,+ дошао је на све утврђене градове у Јуди и освојио их.+ 2 На крају је краљ Асирије послао равсака*+ из Лахиса+ у Јерусалим+ код краља Језекије с јаком војском. Он је стао код водовода+ горњег језера+ на путу који води до поља оних који беле рубље.+ 3 Тада су му у сусрет изашли управитељ краљевог дома Елијаким,+ Хелкијин син, писар Сомна+ и летописац+ Јоах,+ Асафов син.+
4 Равсак им је рекао: „Реците Језекији: ’Овако каже велики краљ,+ краљ Асирије:+ „Која је то узданица у коју се уздаш?+ 5 Ти кажеш: ’Имам вештину и силу потребну за рат,‘ али то су само празне речи.+ У кога се уздаш, па си се побунио против мене?+ 6 Ето, уздаш се у подршку Египта,+ у сломљену трску,+ која прободе длан оном ко се на њу наслони. Такав је фараон,+ краљ Египта, свима који се у њега уздају.+ 7 Ако ми кажеш: ’Ми се уздамо у Јехову, свог Бога‘, зар није управо његове узвишице+ и олтаре Језекија уклонио,+ па говори Јуди и Јерусалиму: ’Пред овим олтаром се клањајте‘?“‘+ 8 А сада, овако се нагоди+ с мојим господарем, краљем Асирије:+ даћу ти две хиљаде коња, па да видимо можеш ли наћи људе који ће јахати на њима.+ 9 Како ћеш онда поразити једног јединог намесника међу најмањим слугама мог господара,+ кад се уздаш у Египат да ће ти дати кола и коњанике?+ 10 Уосталом, јесам ли без Јеховиног одобрења кренуо на ову земљу да је опустошим? Сам Јехова ми је рекао:+ ’Иди на ту земљу и опустоши је.‘“+
11 Тада су Елијаким,+ Сомна+ и Јоах+ рекли равсаку:+ „Молимо те, говори својим слугама на сиријском језику,*+ јер ми разумемо. Немој нам говорити на јудејском језику+ да чује народ који је на зидинама.“+ 12 Али равсак је рекао: „Зар ме је мој господар послао да ове речи кажем твом господару и теби? Зар ме није послао људима који стоје на зидинама, који ће заједно с вама морати да једу свој измет и да пију своју мокраћу?“+
13 Затим је равсак, стојећи+ и даље на том месту, на сав глас повикао на јудејском језику:+ „Чујте речи великог краља, краља Асирије.+ 14 Овако каже краљ: ’Не дајте да вас вара Језекија,+ јер вас он не може избавити.+ 15 Не дајте да вас Језекија наговори да се уздате у Јехову,+ говорећи вам: „Јехова ће нас сигурно избавити.+ Овај град неће бити предат у руке краљу Асирије.“+ 16 Не слушајте Језекију, јер овако каже краљ Асирије: „Предајте ми се+ и дођите к мени, па ћете сви ви јести са своје лозе и са своје смокве,+ и сви ћете пити воду из свог бунара,*+ 17 док не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша,+ у земљу жита и младог вина, у земљу хлеба и винограда. 18 Не дајте да вас заведе Језекија+ говорећи: ’Јехова ће нас избавити‘! Да ли су богови других народа избавили своју земљу из руке краља Асирије?+ 19 Где су богови Емата+ и Арфада?+ Где су богови Сефарвима?+ Јесу ли они избавили Самарију из моје руке?+ 20 Који су то богови међу свим боговима тих земаља избавили своју земљу из моје руке,+ па да сад Јехова избави Јерусалим из моје руке?“‘“+
21 Они су ћутали и нису му ни реч одговорили,+ јер је краљева заповест гласила: „Не одговарајте му.“+ 22 Затим су управитељ дома+ Елијаким,+ Хелкијин син, писар Сомна,+ и летописац Јоах,+ Асафов син, раздерали своје хаљине+ и отишли код Језекије да му пренесу шта је равсак рекао.+