Исаија

44 „Чуј сада, Јакове, слуго мој,+ чуј Израеле, кога сам изабрао.+ 2 Овако каже Јехова, твој Створитељ+ и твој Творац,+ који ти је помагао од мајчине утробе:+ ’Не бој се,+ слуго мој, Јакове, не бој се, Јешуруне,*+ кога сам изабрао. 3 Јер ћу на жедног излити воду+ и потоке на суву земљу.+ Свој ћу дух излити на твоје семе*+ и свој благослов на твоје потомке. 4 Они ће ницати као зелена трава,+ као тополе+ уз водене канале. 5 Један ће рећи: „Ја сам Јеховин“,+ други ће се звати Јаковљевим именом,+ трећи ће написати на својој руци: „Јеховин“, а четврти ће се називати Израеловим именом.‘+

6 „Овако каже Јехова, Израелов Краљ+ и Откупитељ,+ Јехова над војскама: ’Ја сам први и ја сам последњи,+ осим мене нема Бога.+ 7 Ко је као ја?+ Нека повиче, нека каже и нека ми објасни!+ Нека они објаве оно што долази и оно што ће још доћи,+ као што ја то чиним још откад сам основао народ древни! 8 Не бојте се и не плашите се.+ Зар нисам сваком од вас одавно то рекао и објавио?+ Ви сте моји сведоци.+ Има ли Бога осим мене?+ Не, нема Стене.+ Не знам ни за једну.‘“

9 Сви који праве резане ликове ништавни су,+ и њихови омиљени ликови ничему не користе.+ То су њихови сведоци који ништа не виде и ништа не знају,+ па су им на срамоту.+ 10 Ко прави бога или лије лик?+ Нема му од њега никакве користи.+ 11 Гле, посрамиће се сви његови другови,+ јер они који богове праве само су људи земаљски. Сви ће се они заједно скупити,+ стаће, уплашиће се и сви ће се постидети.+

12 Ковач оштром алатком ради на ужареном угљевљу, чекићем кује, обрађује својом снажном руком.+ Затим огладни и изнемогне. Не пије воду, па се умори.

13 Дрводеља растеже мерно уже, бележи црвеном кредом, обрађује длетом, црта шестаром и обликује човечји лик,+ леп лик човека, да стоји у кући.+

14 Други има посао да сече кедрове, па бира стабла, велика стабла, и оставља их да расту међу шумским дрвећем.+ Сади ловор и киша чини да расте. 15 А човек га онда користи за огрев. Узима комад дрвета да се угреје. Наложи ватру и пече хлеб. Затим још прави бога и клања му се.+ Прави резан лик+ и пред њим пада ничице. 16 Од половине тога ложи ватру и пече месо себи за јело и наједе се. Греје се и говори: „Ето, грејем се и гледам како гори ватра.“ 17 Од остатка прави себи бога, резан лик. Пред њим пада ничице, клања му се, моли му се и говори: „Избави ме, јер си ти мој бог.“+

18 Не знају+ они и не разумеју,+ јер су им очи постале заслепљене па не виде,+ а срце такво да не разумеју.+ 19 Нико то не узима к срцу,+ не зна и не разуме,+ да би рекао: „Од половине тога наложио сам ватру и на његовом жару испекао хлеб. Месо сам испекао и појео. Зар ћу од остатка направити гадног идола?+ Зар ћу падати ничице пред комадом сувог дрвета?“ 20 Он се пепелом храни.+ Заводи га његово преварено срце.+ Неће он избавити своју душу нити ће рећи: „Зар није варка ово што држим у својој десници?“+

21 „Сети се тога, Јакове,+ и ти, Израеле, јер си ти мој слуга.+ Ја сам те створио.+ Ти си мој слуга. Нећу те заборавити, Израеле.+ 22 Избрисаћу твоје преступе и биће као да их је облак сакрио,+ и грехе, као да су их облаци сакрили. Врати се мени,+ и ја ћу те откупити.+

23 „Кличите радосно, небеса,+ јер је Јехова учинио оно што је наумио.+ Кличите победнички,+ дубине земаљске.+ Веселите се, горе,+ и кличите радосно, шуме и сва стабла у њима. Јер је Јехова откупио Јакова, на Израелу је показао своју лепоту.“+

24 Овако каже Јехова, Откупитељ твој,+ онај који те је обликовао од мајчине утробе: „Ја, Јехова, чиним све, сам небеса разастирем,+ земљу распростирем.+ Да ли ми неко помаже у томе? 25 Ја осујећујем знамење оних који говоре празне речи, наводим гатаре да поступају лудо,+ посрамљујем мудраце и њихово знање претварам у лудост.+ 26 Ја испуњавам реч свог слуге и извршавам оно што су објавили моји гласници.+ Ја говорим о Јерусалиму: ’Биће настањен‘,+ и о Јудиним градовима: ’Опет ће се изградити.+ Подигнућу његова опустошена места.‘+ 27 Ја говорим воденом бездану: ’Пресуши. Исушићу све твоје реке.‘+ 28 Говорим о Киру:+ ’Он је мој пастир и извршиће све што желим‘,+ извршиће оно што сам рекао за Јерусалим: ’Опет ће се изградити‘, и за храм: ’Положиће се његови темељи.‘“+