Маскил. Асафов псалам.+
78 Слушај закон мој, народе мој,+
Пригни ухо своје к речима уста мојих.+
2 У изрекама ћу отварати уста своја,+
Извираће из мене загонетке давне,+
3 Оно што смо чули и сазнали,+
И што су нам очеви наши причали,+
4 Оно што не кријемо од синова њихових,+
Него будућем нараштају причамо+
О хвалама Јеховиним, о снази његовој+
И о чудесним делима која је учинио.+
5 Сведочанство је подигао у Јакову,+
И закон је поставио у Израелу,+
Заповести је дао праочевима нашим+
Да их објаве синовима својим,+
6 Како би и будући нараштај, синови који ће се родити, за њих знао,+
И да би они устали и о њима причали синовима својим+
7 Да се у Бога уздају+
И да не забораве дела Божја,+ него да извршавају заповести његове.+
8 Да не буду као праочеви њихови,+
Нараштај тврдоглав и бунтован,+
Нараштај који није припремио срце своје+
И који није био веран Богу духом својим.+
9 Синови Јефремови, вешти стрелци луком наоружани,+
Повукли су се у дан боја.+
10 Нису се држали савеза Божјег,+
Нису живели по закону његовом.+
11 Заборавили су оно што је он чинио,+
Чудесна дела његова која им је показао.+
12 Пред праочевима њиховим чудесна дела је чинио+
У земљи египатској,+ у пољу соанском.+
13 Раздвојио је море да би могли прећи,+
И учинио је да воде попут зида стоје.+
14 Облаком их је водио дању,+
А светлошћу ватре сву ноћ.+
15 Раздвојио је стене у пустињи,+
Да их обилно напоји као из бездана воденог.+
16 Потоке је извео из литице,+
И учинио је да воде потеку као реке.+
17 А они су му још више грешили,+
Бунећи се против Свевишњега у крају безводном,+
18 Искушавали су Бога у срцу своме,+
Тражећи шта би јела душа њихова.+
19 Против Бога су почели да говоре.+
Говорили су: „Може ли Бог у пустоши трпезу поставити?“+
20 Гле! Он је ударио у стену+
Да би воде потекле и бујице наврле.+
„Може ли нам и хлеба дати,+
Храну прибавити за свој народ?“+
21 Јехова је то чуо и веома се разгневио,+
Ватра је планула на Јакова,+
Гнев се подигао на Израел.+
22 Јер нису веровали Богу,+
И нису се уздали да ће их спасти.+
23 А он је заповест дао облацима небеским на висини,
И отворио је врата небеска.+
24 Пустио је да мана као киша пада њима за јело,+
Дао им је жито небеско.+
25 Људи су јели хлеб оних што су силнији од људи,+
Хране им је до ситости слао.+
26 Источни ветар подигао је с небеса,+
И јужни ветар снагом својом пустио да дува.+
27 Засуо их је храном као прашином,+
И птицама крилатим као песком морским.+
28 Пустио је да падају усред логора његовог,+
Свуда око шатора његових.+
29 А они су јели и наситили се,+
Што су желели, то им је дао.+
30 Али док их још није била прошла жеља њихова,
И док је храна још била у устима њиховим,+
31 Гнев се Божји на њих подигао,+
И побио снажне људе њихове,+
Оборио је младиће Израелове.
32 Али, они су још више грешили,+
И нису веровали у чудесна дела његова.+
33 Зато је окончао дане њихове као да су дах,+
Ужасом је окончао године њихове.
34 Кад их је убијао, онда су питали за њега,+
Обраћали су се и тражили Бога.+
35 Тад су се сетили да је Бог Стена њихова,+
Да је Свевишњи Бог Осветник њихов.+
36 Хтели су га преварити устима својим,+
И лагати језиком својим.+
37 Срце њихово није било постојано према њему,+
И нису били верни савезу његовом.+
38 Али он је био милосрдан,+ опраштао је преступ+ њихов и није их уништио.+
Много је пута одвраћао гнев свој,+
И није подизао сву јарост своју.
39 Памтио је да су тело,+
Да дух одлази и не враћа се.+
40 Колико су се пута против њега бунили у пустоши,+
Жалостили га у пустињи!+
41 Увек изнова искушавали су Бога,+
И бол наносили Светом Богу Израеловом.+
42 Нису се сећали руке његове,+
Ни дана кад их је од противника откупио,+
43 Како је знакове своје чинио у Египту,+
И чуда своја у пољу соанском,+
44 И како је канале Нила у крв претворио,+
Па нису могли да пију из потока својих.+
45 Послао је на њих обаде, да их изједају,+
И жабе, да их пустоше.+
46 Бубашвабама је дао летину њихову,
И труд њихов скакавцима.+
47 Гра̏дом је побио винограде њихове,+
И ледом дивље смокве њихове.+
48 Гра̏ду је предао стоку њихову,+
И помору стада њихова.
49 Слао је на њих свој гнев пламени,+
Жестоки гнев, осуду и несрећу,+
Чете анђела који невољу доносе.+
50 Припремио је пут гневу своме.+
Душу њихову није од смрти сачувао,
Живот је њихов пошасти предао.+
51 На крају је побио све прворођено у Египту,+
Првенце њихове у шаторима Хамовим.+
52 Затим је народ свој као овце извео,+
И водио их као стадо у пустоши.+
53 Водио их је сигурно и они се нису бојали.+
Море је покрило непријатеље њихове.+
54 Довео их је у свој свети крај,+
Ово брдовито подручје које је десница његова освојила.+
55 Због њих је истерао народе,+
Мерним ужем разделио им је наследство,+
И дао је племенима Израеловим да станују у домовима својим.+
56 А они су искушавали Бога Свевишњег и бунили се против њега,+
Опомена његових нису се држали.+
57 Одступали су од њега и били му неверни као и праочеви њихови,+
Као ненатегнут лук окренули су се на другу страну.+
58 Вређали су га обредним узвишицама својим,+
И резбареним ликовима својим љубомору су његову изазивали.+
59 Бог је то чуо+ и жестоко се разгневио,+
Веома је омрзнуо Израел.+
60 На крају је напустио свој шатор у Силому,+
Шатор у ком је пребивао међу људима земаљским.+
61 Снагу је своју у заробљеништво дао,+
И лепоту своју у руке противнику.+
62 Народ је свој мачу предао,+
Жестоко се разгневио на наследство своје.+
63 Младиће је његове ватра прогутала,
Девојкама његовим нису се сватовске песме певале.+
64 Свештеници су његови од мача пали,+
И удовице њихове нису заплакале.+
65 Тада се Јехова као из сна пренуо,+
Као јунак који се од вина трезни.+
66 И с леђа је ударио противнике своје,+
Срамоту им је вечну нанео.+
67 Одбацио је шатор Јосифов,+
Племе Јефремово није изабрао,+
68 Већ је изабрао племе Јудино,+
Гору Сион, коју је волео.+
69 Почео је да гради светилиште своје да стоји попут врхова
горских,+
Као земљу коју је утврдио да довека стоји.+
70 Изабрао је Давида, слугу свога,+
И узео га од овчијих торова.+
71 Одвео га је од оваца дојилица,+
И довео га да буде пастир над Јаковом, народом његовим,+
И над Израелом, наследством његовим.+
72 Он их је беспрекорног срца пасао,+
И вештим рукама их водио.+