Проповедник

6 Има једно зло које сам видео под сунцем, и често је међу људима: 2 Неком човеку истинити Бог даје богатство и иметак и част,+ и душа његова не оскудева ни у чему од онога за чим чезне,+ а ипак му истинити Бог не омогућује да једе од тога,+ него то једе туђинац.+ То је испразност и тешка болест. 3 Кад би човек имао стотину деце+ и живео много година, и кад би многобројни били дани живота његовог,+ а душа се његова не би наситила добра+ и не би ни гроба имао,+ кажем да је мртворођенче боље од њега.+ 4 Јер оно је узалуд дошло на свет и у таму одлази, и име ће му бити тамом покривено.+ 5 Ни сунца није видело нити упознало.+ Али је спокојније од онога који је проживео много година.+ 6 Кад би такав живео и двапут по хиљаду година, а добра не би окусио+ — зар не одлазе сви на исто место?+

7 Сав је труд човеков само да би напунио стомак свој,+ али душа се његова не може наситити. 8 Јер по чему је мудар бољи од безумнога?+ Шта невољник има од тога што зна како да се влада међу људима? 9 Боље је очима гледати него се поводити за жељама душе своје.+ И то је испразност и трчање за ветром.+

10 Све што постоји, већ је названо именом својим, и зна се шта је човек.+ Он се не може судити с моћнијим од себе.+

11 Пошто има много тога што продубљује испразност,+ каква је од тога корист човеку? 12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу,+ за све дане испразног живота његовог, кад му дани пролазе као сена?+ Јер ко може рећи човеку шта ће после њега бити под сунцем?+