Јестира
3 После тих догађаја, краљ Асвир је уздигао Амана,+ сина Амедате Агагеја.+ Узвисио+ га је, а његов престо поставио изнад свих других кнезова који су с њим били.+ 2 Све краљеве слуге које су биле на краљевим вратима+ клањале су се и падале ничице пред Аманом, јер је краљ тако наредио. Али Мардохеј му се није клањао нити је падао ничице пред њим.+ 3 Краљеве слуге које су биле на краљевим вратима говориле су Мардохеју: „Зашто преступаш краљеву заповест?“+ 4 Пошто су му то говорили из дана у дан, а он их није слушао, јавили су то Аману да виде да ли ће Мардохеју бити дозвољено да се и даље тако понаша,+ јер им је рекао да је Јудејац.+
5 Аман се разгневио+ када је видео да му се Мардохеј не клања нити пада ничице пред њим.+ 6 Али у његовим очима није било вредно да дигне руку само на Мардохеја, јер су му рекли из ког је народа Мардохеј. Зато је Аман почео да тражи начина да истреби+ све Јудејце који су живели у целом Асвировом краљевству, то јест цео Мардохејев народ.+
7 Првог месеца,+ то јест месеца нисана,* дванаесте године+ Асвировог краљевања, пред Аманом се бацао Пур,*+ то јест жреб,+ за сваки дан и за сваки месец, до дванаестог месеца, то јест месеца адара.*+ 8 Аман рече краљу Асвиру: „У свим покрајинама твог краљевства+ има један народ расејан+ и издвојен међу другим народима. Његови закони су другачији од закона свих осталих народа, а не држи се ни краљевих закона.+ Зато није добро да их краљ пусти на миру. 9 Ако је краљу по вољи, нека се изда писани налог да се они истребе, а ја ћу избројати десет хиљада+ таланата* сребра на руке краљевим службеницима+ да их однесу у краљеву ризницу.“
10 Тада је краљ скинуо свој печатни прстен+ с руке и дао га Аману,+ сину Амедате Агагеја,+ непријатељу Јудејаца.+ 11 Краљ још рече Аману: „Даје ти се сребро,+ а и тај народ, да с њим урадиш оно што буде добро у твојим очима.“+ 12 Првог месеца, тринаестог дана тог месеца, сазвани су краљеви писари,+ и састављен је запис+ о свему што је Аман наредио краљевим сатрапима,* намесницима који су били над покрајинама+ и кнезовима разних народа, свакој покрајини њеним писмом+ и сваком народу његовим језиком. Све је било написано у име+ краља Асвира и запечаћено краљевим печатним прстеном.+
13 Затим су по гласницима+ послата писма у све краљеве покрајине да се истребе, побију и униште сви Јудејци, младићи и старци, деца и жене, у једном дану,+ и то тринаестог дана дванаестог месеца, а то је месец адар,+ и да се заплени њихова имовина.+ 14 Препис писма које је требало да постане закон+ у свим покрајинама+ био је објављен свим народима да би били спремни за тај дан. 15 По краљевој речи гласници су брзо кренули+ на пут, и закон је био издат у тврђави Сусан.+ А краљ и Аман сели су да пију.+ Међутим, у граду Сусану+ владала је пометња.+