Исаија

49 Чујте ме, острва,*+ слушајте, далеки народи.+ Јехова ме је позвао+ док сам био у мајчиној утроби.+ Пре него што ме је мајка родила, споменуо је моје име.+ 2 Учинио је да моја уста буду као оштар мач.+ Заклонио ме је у сенци+ своје руке.+ Учинио је да будем наоштрена стрела. Сакрио ме је у свом тулу. 3 И рекао ми је: „Ти си мој слуга, Израеле,+ на теби ћу показати своју лепоту.“+

4 А ја сам рекао: „Узалуд сам се трудио.+ Ни за шта и у празно трошио сам своју снагу.+ Јехова је тај који ми суди,+ и Бог је тај који ми даје плату.“+ 5 А сада ми Јехова, онај који ме је још у мајчиној утроби обликовао да му будем слуга,+ говори да му доведем назад Јакова,+ да би се Израел скупио к њему.+ Ја ћу се прославити у Јеховиним очима, мој Бог биће моја снага. 6 Рекао је: „Није мало то што си мој слуга који ће подићи Јаковљева племена и довести назад сачуване Израелове синове.+ Поставио сам те и за светлост народима,+ да моје спасење допре до краја земље.“+

7 Овако Јехова, Израелов Откупитељ,+ Свети Бог његов, каже ономе кога дубоко презиру,+ који је одвратан народу+ и који је слуга владарима:+ „Због онога што ће видети, устаће краљеви+ и кнезови, и поклониће се, због Јехове, који је веран,+ због Светог Бога Израеловог, који те је изабрао.“+

8 Овако каже Јехова: „У време своје милости* услишио сам те,+ у дан спасења помогао сам ти.+ Чувао сам те да бих те поставио за савез народу,+ да се обнови земља,+ да се поново поделе опустела наследства,+ 9 да се затвореницима+ каже: ’Изађите!‘,+ а онима који су у тами:+ ’Покажите се!‘+ Они ће поред путева пашу налазити, и пашњаци ће им бити на свим утабаним стазама.+ 10 Неће бити ни гладни+ ни жедни,+ неће их мучити жега ни сунце,+ јер ће их водити онај који има милости према њима,+ он ће их водити на изворе воде.+ 11 Све своје горе претворићу у путеве, и путеве ћу своје издигнути.+ 12 Гле, једни ће доћи издалека,+ једни са севера+ и са запада,+ а једни из земље Синим.“

13 Кличите небеса,+ радуј се земљо.+ Веселите се, горе, и кличите радосно.+ Јер је Јехова утешио свој народ,+ смиловао се својим невољницима.+

14 Сион је говорио: „Јехова ме је оставио,+ Јехова ме је заборавио.“+ 15 Може ли жена заборавити дете које је дојила и не смиловати се сину утробе своје?+ А ако би га она и заборавила,+ ја тебе нећу заборавити.+ 16 Гле, урезао сам те на својим длановима.+ Твоје су ми зидине стално пред очима.+ 17 Журе се твоји синови. Они који те руше и пустоше отићи ће од тебе. 18 Подигни очи и погледај унаоколо. Сви су се они скупили+ и долазе к теби. „Тако ја био жив“, говори Јехова,+ „свима ћеш се њима окитити као накитом и украсићеш се њима као невеста.+ 19 Иако су твоја насеља опљачкана и опустошена и иако ти је земља у рушевинама,+ у теби је већ сада толико становника да је претесно за становање — јер су далеко они који су те прождирали+ — 20 а ипак ће све више синова долазити к теби, која си била без деце+ и на твоје ће уши говорити: ’Тесно нам је ово место.+ Померите се да се и ми настанимо.‘+ 21 А ти ћеш рећи у свом срцу: ’Ко је њихов отац? Јер ја сам жена без деце и неплодна, прогнана и затворена.+ Ко их је подигао?+ Ето, остала сам сама,+ а где су они били?‘“+

22 Овако каже Суверени Господ Јехова: „Ево, подигнућу народима своју руку,+ подигнућу народима свој знак за збор.+ И донеће твоје синове у наручју, на раменима ће носити твоје кћери.+ 23 Краљеви ће бити твоји хранитељи,+ а њихове кнегиње биће ти дадиље. Клањаће ти се лицем до земље+ и лизаће прашину с твојих ногу.+ Тада ћеш знати да сам ја Јехова и да се неће постидети они који се у мене уздају.“*+

24 Могу ли се од силника отети они које је он отео,+ могу ли заробљеници побећи од тлачитеља?+ 25 Али овако каже Јехова: „Од силника ће се отети његови заробљеници,+ побећи ће од насилника они које је отео.+ Ја ћу се супротставити ономе ко се теби супротставља,+ и ја ћу твоје синове спасти.+ 26 Учинићу да они који те муче једу своје месо и да се својом крвљу опијају као вином.* Тада ће сви људи знати да сам ја, Јехова,+ твој Спаситељ+ и твој Откупитељ,+ Јаковљев Силни Бог.“+