ПЕТА КЊИГА
(Псалми 107–150)
107 Захваљујте Јехови, јер је добар,+
Вечна је љубав његова.+
2 Нека тако кажу они које је Јехова избавио,+
Они које је избавио из руку противника,+
3 И које је сакупио из других земаља,+
Са истока и запада,+
Са севера и југа.+
4 Они су лутали по пустоши,+ по пустињи,+
Нису нашли пут до града где би се настанили.+
5 Били су гладни и жедни,+
И душа је њихова клонула у њима.+
6 Завапили су Јехови у невољи својој,+
И он их је избавио из тескобе њихове,+
7 На прави пут их је извео,+
Како би дошли у град где ће се настанити.+
8 Нека захваљују Јехови за доброту његову+
И за чудесна дела према синовима људским.+
9 Јер је наситио душу жедну,+
Душу гладну добрима је наситио.+
10 Живели су у мраку и густој тами,+
Заточени у невољи и оковима,+
11 Јер су се бунили+ против речи Божјих,+
И презирали савете Свевишњега.+
12 Он је невољом срце њихово покорио,+
Посрнули су, а никога није било да им помогне.+
13 Тада су почели да призивају Јехову да им помогне у невољи њиховој,+
И он их је као и раније спасао из тескобе њихове.+
14 Извео их је из мрака и густе таме,+
Раскинуо је окове њихове.+
15 Нека захваљују Јехови за доброту његову+
И за чудесна дела која је учинио за синове људске.+
16 Јер је разбио бакарна врата,+
И сломио гвоздене преворнице.+
17 Безумници су због свог преступничког пута+
И због греха својих, на крају сами себи невољу створили.+
18 Души се њиховој свако јело огадило,+
До врата смрти они су дошли.+
19 Завапили су Јехови да им помогне у невољи њиховој,+
И он их је као и раније спасавао из тескобе њихове.+
20 Послао је реч своју и излечио их,+
Избавио их је из јама њихових.+
21 Нека захваљују Јехови за доброту његову+
И за чудесна дела која је учинио за синове људске.+
22 Нека приносе жртве захвалнице+
И објављују дела његова кличући радосно.+
23 Они који морем плове на бродовима,+
И тргују по великим водама,+
24 Они су видели дела Јеховина+
И чудесна дела његова у дубинама,+
25 Како се на реч његову олујни ветар подиже,+
Који диже таласе морске.+
26 До небеса се дижу,
До дна се спуштају.
Од невоље се топи душа њихова.+
27 Тетурају се и посрћу као пијани,+
Сметена је сва мудрост њихова.+
28 Тада вапе Јехови у невољи својој,+
И он их избавља из тескобе њихове.+
29 Смирује олују и тишина настаје,+
И морски се таласи умирују.+
30 Кад се стишају, морепловци се радују,
А он их у луку жељену води.+
31 Нека захваљују Јехови за доброту његову+
И за чудесна дела према синовима људским.+
32 Нека га узвисују пред народом сакупљеним,+
У већу стараца нека га хвале.+
33 Он реке у пустош претвара,+
И токове водене у жедно тло,+
34 Плодну земљу у пустош слану,+
Због злоће оних који на њој живе.
35 Он пустош претвара у језеро водено,+
И безводну земљу у токове водене.+
36 Тамо насељава гладне,+
Да подигну град у ком ће живети.+
37 Они сеју њиве и саде винограде,+
Да донесу обилну летину.+
38 Он их благосиља и они постају многобројни,+
Не допушта да стоке њихове мало буде.+
39 Али опет их је мало и погнути су+
Од угњетавања, невоље и туге.+
40 Он презир излива на великаше,+
И пушта их да по беспућу лутају.+
41 А сиромаха штити од невоље+
И даје му породицу као стадо велику.+
42 Честити то виде и радују се,+
А сва неправда нека затвори уста своја.+
43 Ко је мудар? Он ће размислити о свему овоме+
И пажљиво ће размотрити шта Јехова у доброти својој чини.+