Дела апостолска
22 „Људи, браћо+ и очеви, чујте шта ћу вам сада рећи у своју одбрану.“+ 2 Кад су чули да им се обраћа на хебрејском језику,+ још више су се утишали, а он је рекао: 3 „Ја сам Јудејац,+ рођен у Тарсу у Киликији,+ али школован у овом граду код Гамалилових+ ногу, поучен да се строго држим+ Закона наших предака. Ревно+ сам служио Богу као и сви ви данас. 4 Следбенике овог Пута* прогонио сам до смрти.+ Мушкарце и жене бацао сам у окове и предавао у затвор.+ 5 О томе могу посведочити и првосвештеник и цело веће старешина.+ Од њих сам и добио писма+ за браћу у Дамаску, па сам пошао да и оне који су били тамо оковане доведем у Јерусалим да буду кажњени.
6 „Али док сам путовао и приближавао се Дамаску, с неба ме око поднева изненада обасјала велика светлост.+ 7 Пао сам на земљу и зачуо глас који ми је говорио: ’Савле, Савле, зашто ме прогониш?‘+ 8 А ја сам одговорио: ’Ко си ти, Господе?‘ Он ми је на то рекао: ’Ја сам Исус Назарећанин, кога ти прогониш.‘+ 9 А људи који су били са мном+ видели су светлост, али нису разумели речи онога који ми је говорио.+ 10 На то сам упитао: ’Шта да учиним,+ Господе?‘ А Господ ми је рекао: ’Устани, иди у Дамаск, и тамо ће ти се рећи све што ти је одређено да учиниш.‘+ 11 Али пошто нисам ништа видео због сјаја оне светлости, моји пратиоци су ме повели за руку и тако сам стигао у Дамаск.+
12 „А неки Ананија, богобојазан човек који се држао Закона, о коме су добро говорили+ сви Јудејци који су тамо живели, 13 дошао је к мени, приступио ми и рекао: ’Савле, брате, прогледај!‘+ И ја сам истог часа погледао у њега. 14 А он је рекао: ’Бог наших праочева+ изабрао те+ је да упознаш његову вољу и да видиш+ Праведника+ и чујеш глас из његових уста,+ 15 јер ћеш му бити сведок пред свим људима за оно што си видео и чуо.+ 16 И зашто сад оклеваш? Устани, крсти се,+ и опери+ своје грехе призивајући његово име.‘+
17 „Кад сам се вратио у Јерусалим+ и молио се у храму, пао сам у занос+ 18 и видео Господа како ми говори: ’Пожури и брзо изађи из Јерусалима, јер неће прихватити+ твоје сведочанство о мени!‘ 19 А ја сам рекао: ’Господе, они сами знају да сам оне који верују у тебе бацао у затвор+ и тукао по синагогама.+ 20 И док се проливала крв твог сведока Стефана,+ ја сам био присутан и то одобравао+ и чувао огртаче оних који су га убили.‘ 21 На то ми је он рекао: ’Иди, јер те шаљем и к народима који су далеко.‘“+
22 Они су га слушали све до те речи, а онда су повикали: „Уклони таквог са земље, јер не заслужује да живи!“+ 23 Пошто су викали, витлали горњим хаљинама и бацали прашину у ваздух,+ 24 војни заповедник* је наредио да га одведу у касарну и да га испитају бичујући га, како би сазнао зашто тако вичу+ против њега. 25 Кад су га везали* да би га бичевали, Павле је рекао стотнику* који је тамо стајао: „Зар смете да бичујете човека који је римски грађанин,+ и то још без суђења?“ 26 Кад је стотник то чуо, отишао је војном заповеднику и јавио му: „Шта си то наумио? Овај човек је римски грађанин.“ 27 Тада је војни заповедник пришао Павлу и рекао му: „Кажи ми, јеси ли ти римски грађанин?“+ А он је рекао: „Јесам.“ 28 Војни заповедник му је на то рекао: „Ја сам то грађанство купио за много новца.“ А Павле је рекао: „А ја га имам од рођења.“+
29 Зато су од њега одмах одступили они који су хтели да га мучећи испитају. А војни заповедник се уплашио кад је сазнао да је Павле римски грађанин,+ а он га је био свезао.
30 Сутрадан, пошто је хтео да тачно сазна зашто су Јудејци оптуживали Павла, ослободио га је окова и заповедио свештеничким главарима и целом Синедриону* да се окупе. Тада је довео Павла и поставио га пред њих.+