Дела апостолска

26 Тада је Агрипа+ рекао Павлу: „Допушта ти се да говориш у своју корист.“ На то је Павле дао знак руком+ и почео да говори у своју одбрану:+

2 „Краљу Агрипа, сматрам да сам срећан што се од свега за шта ме Јудејци оптужују,+ данас могу бранити пред тобом, 3 поготово зато што добро познајеш све обичаје+ и спорна питања међу Јудејцима. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.

4 „Дакле, сви Јудејци знају какав сам живот водио+ од најраније младости у свом народу и у Јерусалиму. 5 Одавно ме познају и могу посведочити, само ако хоће, да сам као фарисеј+ живео према најстрожој струји*+ наше вере. 6 А сада стојим пред судом због наде+ у обећање+ које је Бог дао нашим праочевима, 7 иако се испуњењу тог обећања нада наших дванаест племена, свесрдно служећи Богу* ноћ и дан.+ Због те наде, краљу, туже ме Јудејци.+

8 „Зашто сматрате невероватним да Бог ускрсава мртве?+ 9 И ја сам некада мислио да треба да се свим силама борим против Исуса Назарећанина. 10 То сам и чинио у Јерусалиму — многе свете бацао сам у затворе,+ добивши овлашћење од свештеничких главара,+ и кад је требало да буду погубљени, ја сам за то дао свој глас. 11 Често сам их кажњавао по свим синагогама,+ покушавајући тако да их присилим да се одрекну вере. Био сам толико бесан на њих, да сам их прогонио и у удаљеним градовима.

12 „Док сам по том задатку путовао у Дамаск,+ с овлашћењем и налогом свештеничких главара, 13 угледао сам у подне, краљу, на путу светлост сјајнију од сунца како с неба блесну на мене и на оне који су путовали са мном.+ 14 Кад су сви попадали на земљу, чуо сам глас како ми се обраћа на хебрејском: ’Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко ти је опирати се бодилу.‘*+ 15 А ја сам рекао: ’Ко си ти, Господе?‘ А Господ је одговорио: ’Ја сам Исус, кога ти прогониш.+ 16 Него устани и стани на ноге.+ Јер показао сам ти се да бих те изабрао за слугу и сведока,+ да објављујеш оно што си видео и оно што ћу ти о себи показати. 17 А ја ћу те избављати од овог народа и од других народа,* којима те шаљем+ 18 да им отвориш очи,+ да их обратиш од таме+ к светлости+ и од Сатанине власти+ к Богу, како би због своје вере у мене примили опроштење греха+ и наследство+ међу онима који су посвећени.‘+

19 „Зато, краљу Агрипа, нисам био непослушан небеском виђењу,+ 20 него сам најпре онима у Дамаску,+ а затим и онима у Јерусалиму+ и по целој земљи Јудеји, као и другим народима,+ доносио поруку да се покају и обрате Богу чинећи дела која доликују покајању.*+ 21 Зато су ме Јудејци ухватили у храму и покушали да ме убију.+ 22 Али пошто сам добио помоћ+ од Бога, све до данашњег дана сведочим и малима и великима не говорећи ништа друго осим онога што су Пророци+ и Мојсије+ рекли да ће се догодити: 23 да Христ* треба да страда+ и да ће, као први који ће ускрснути+ из мртвих, објавити светлост+ и овом народу и другим народима.“+

24 Док је то говорио у своју одбрану, Фест је узвикнуо: „Ти си полудео,+ Павле! Велика ученост помутила ти је разум!“ 25 Али Павле је рекао: „Нисам полудео, узвишени Фесте, него говорим речи истине и здравог разума. 26 За све ово зна краљ, коме се слободно обраћам, и уверен сам да му ништа од тога није промакло, јер се то није догађало у неком запећку.+ 27 Верујеш ли, краљу Агрипа, Пророцима? Знам да верујеш.“+ 28 Тада је Агрипа рекао Павлу: „Још мало па ћеш ме убедити да постанем хришћанин.“ 29 На то је Павле рекао: „Молим Бога да пре или касније не само ти него и сви који ме данас слушају постану овакви какав сам и ја — изузев ових окова.“

30 Тада је краљ устао, а и намесник и Верника и они који су седели с њима. 31 Док су одлазили, говорили су међу собом: „Овај човек не чини ништа чиме би заслужио смрт+ или окове.“ 32 Осим тога, Агрипа је рекао Фесту: „Овај човек би могао бити пуштен да се није призвао+ на цара.“