Јоило

1 Ово је Јеховина реч која је дошла+ Јоилу, Фатуиловом сину:

2 „Чујте ово, старешине, и слушајте, сви становници ове земље.+ Да ли се овако нешто десило у вашим данима или у данима ваших праочева?+ 3 Причајте о томе својим синовима, ваши синови својим синовима, а њихови синови следећем нараштају.+ 4 Што је оставила гусеница, појео је скакавац,+ што је оставио скакавац, појео је бескрилни скакавац, а што је оставио бескрилни скакавац, појела је бубашваба.+

5 „Пробудите се, пијанице,+ и плачите! Горко плачите,+ све винопије, због вина,*+ јер вам је отето из уста!+ 6 Јер је на моју земљу дошао народ моћан и без броја.+ Има лавље зубе и чељусти.+ 7 Моју лозу претворио је у страшан призор,+ а моју смокву у пањ.+ Огулио ју је и одбацио.+ Гране су јој побелеле. 8 Наричи, као што девица опасана у кострет+ нариче за вереником* своје младости!

9 „Приноса од жита+ и жртве леванице+ нестало је из Јеховиног дома. Тугују свештеници,+ Јеховине слуге.+ 10 Њиве су опустошене,+ земља тугује,+ јер је жито опустошено, младог вина нема,+ нестало је уља.+ 11 Ратари су посрамљени,+ виноградари горко плачу због пшенице и због јечма, јер је жетва на њивама пропала.+ 12 Лоза се осушила и смоква је увела. А нар, палма и јабука, све пољско дрвеће, осушило се,+ јер је радост побегла од синова људских.+

13 „Опашите се кострећу, свештеници, и од туге се ударајте у груди!+ Горко плачите, слуге олтара!+ Дођите, проведите ноћ у кострети, слуге мог Бога, јер је из дома вашег Бога нестало приноса од жита+ и жртве леванице.+ 14 Прогласите свети пост!+ Сазовите свечани збор!+ Окупите старешине, све становнике ове земље, у дом Јехове, свог Бога ,+ и преклињите Јехову за помоћ!+

15 „Јао, каквог ли дана!+ Јер је Јеховин дан близу,+ долази као опустошење од Свемоћног! 16 Зар хране није нестало пред нашим очима, радости и весеља из дома нашег Бога?+ 17 Суве смокве су иструлиле под њиховим лопатама. Житнице су опустошене. Амбари су порушени, јер се жито сасушило. 18 Како стока уздише! Како сметено лутају крда говеда, јер немају паше!+ А и стада оваца казну трпе.

19 „Јехова, тебе ћу призвати,+ јер је ватра прождрла пашњаке у пустоши и пламен је прогутао све дрвеће у пољу.+ 20 И пољске звери чезну за тобом,+ јер су водена корита пресушила,+ и ватра је прождрла пашњаке у пустоши.“