Песма над песмама
2 „Ја сам шафран+ с равнице приобалне,*+ љиљан из долине.“+
2 „Што је љиљан међу коровом трновитим, то је вољена моја међу девојкама.“+
3 „Што је дрво јабуке+ међу стаблима шумским, то је драги мој међу младићима.+ За сеном његовом ја сам жудела, и тамо сам села, и плод је његов сладак непцу мом. 4 Увео ме је у кућу где се вино пије+ и развио нада мном барјак+ љубави.+ 5 Окрепите ме сувим грожђем,+ освежите ме јабукама, јер болујем од љубави.+ 6 Левица је његова под главом мојом, а десница ме његова грли.+ 7 Заклињем вас,+ кћери јерусалимске, газелама+ и кошутама+ пољским, не будите љубав у мени, не будите је кад се сама није пробудила.+
8 „Чује се глас драгог мог!+ Ево га! Долази,+ пење се по горама, поскакује по бреговима. 9 Драги је мој као газела+ и као јеленче. Ево га! Стоји иза зида нашег, гледа кроз прозоре, завирује кроз решетке.+ 10 Одазвао се драги мој и рекао ми: ’Устани, вољена моја, лепотице моја,+ и дођи.+ 11 Јер ево, кишно је доба+ прошло, киша је стала, отишла је. 12 Све је процветало,+ дошло је време да се лоза орезује,+ и глас грлице+ чује се у земљи нашој. 13 Смоква+ је прве плодове+ своје зрелом бојом обојила, лозе цветају, шире мирис свој. Устани, дођи, вољена моја,+ лепотице моја, дођи к мени. 14 Голубице+ моја што се кријеш у пукотинама стена камених, крај стрме стазе горске, дај да те видим,+ дај да ти чујем глас, јер је глас твој пријатан и лик је твој прекрасан.‘“+
15 „Похватајте нам лисице,+ мале лисице што уништавају винограде, јер су нам виногради у цвату.“+
16 „Драги мој мени припада, а ја њему.+ Он стадо пасе+ међу љиљанима.+ 17 Пре него што поветарац дневни дуне и сене нестану, окрени се к мени, драги мој! Буди као газела+ и као јеленче на горама што нас раздвајају.*