Песма над песмама

8 „О, да си ми брат+ кога је мајка моја на грудима дојила!+ Када бих те нашла напољу, пољубила бих те,+ и нико ме не би презирао. 2 Повела бих те са собом, довела бих те у кућу мајке+ своје која ме је поучавала. Дала бих ти да пијеш вино зачињено,+ свежи сок од нара. 3 Левица би његова под главом мојом била, а десница би ме његова грлила.+

4 „Заклињем вас, кћери јерусалимске, не будите љубав у мени, не будите је кад се сама није пробудила.“+

5 „Ко је она+ што долази из пустиње,+ наслоњена на драгог свог?“+

„Под јабуком сам те пробудила. Тамо је мајка твоја у порођајним боловима била. Тамо те је она у порођајним мукама родила.+

6 „Стави ме као печат на срце своје,+ као печат на руку своју, јер је љубав јака као смрт,+ непопустљива+ као гроб* кад верност тражи. Жар је њен жар ватре, пламен који долази од Јах.*+ 7 Ни многе воде не могу угасити љубав+ нити је реке могу однети.+ Кад би човек и све благо дома свога за љубав дао, људи би то благо презирали.“

8 „Имамо сестрицу+ која још нема дојке. Шта ћемо учинити са сестром својом кад буде реч о њој?“*

9 „Ако буде попут зида,+ саградићемо на њему круниште од сребра, а ако буде попут врата,+ затворићемо их даскама кедровим.“

10 „Ја сам зид и дојке су моје као куле.+ Тако сам у очима његовим постала као она која је мир нашла.

11 „Соломон је у Валамону виноград+ имао. Предао је виноград чуварима+ и сваки мора за род његов хиљаду сребрника донети.

12 „Мој виноград, који мени припада, мени је на располагању. Теби нека је хиљада, Соломоне, а двеста онима који чувају род његов.“

13 „Ти која боравиш у вртовима,+ другови пажљиво слушају глас твој. Дај да га и ја чујем!“+

14 „Потрчи, драги мој, и буди као газела и као јеленче на горама мирисним.“+