Бројеви

14 Тада је цео збор подигао глас и народ је целе те ноћи викао и плакао.+ 2 И сви Израелови синови почели су да гунђају против Мојсија и Арона,+ и цео збор им је говорио: „Што нисмо помрли у египатској земљи или у овој пустињи! 3 Зашто нас Јехова води у ту земљу да паднемо од мача?+ Наше жене и наша деца постаће плен.+ Зар није боље да се вратимо у Египат?“+ 4 Чак су међу собом говорили: „Поставимо себи вођу и вратимо се у Египат!“+

5 Тада су Мојсије и Арон пали ничице+ пред целим збором Израелових синова. 6 А Исус, Навинов син,+ и Халев, Јефонијин син,+ који су били међу онима што су ишли да извиде земљу, раздерали су своје хаљине+ 7 и овако су рекли целом збору Израелових синова: „Земља коју смо прошли и извиђали заиста је веома добра земља.+ 8 Ако смо по вољи Јехови,+ он ће нас довести у ту земљу и даће нам је, земљу у којој тече мед и млеко.+ 9 Само се не буните против Јехове.+ Не бојте се народа те земље*+ јер их ми можемо појести као хлеб. Њихов је заклон одступио од њих,+ а с нама је Јехова.+ Не бојте их се.“+

10 Али цео збор је говорио да ће их каменовати.+ А Јеховина слава показала се над шатором састанка свим Израеловим синовима.+

11 Јехова је рекао Мојсију: „Докле+ ће ме овај народ презирати?+ Докле ми неће веровати и поред свих знакова које сам учинио међу њима?+ 12 Ударићу их помором и расућу их, а од тебе ћу начинити народ већи и моћнији од њих.“+

13 А Мојсије је рекао Јехови: „То ће сигурно чути Египћани, између којих си својом силом извео овај народ.+ 14 И то ће рећи становницима ове земље. Они су чули да си ти, Јехова, са овим народом+ и да му се јављаш лицем у лице.+ Чули су да си ти Јехова и да твој облак стоји над њима, да идеш пред њима у стубу од облака дању и у стубу од ватре ноћу.+ 15 Ако побијеш овај народ као једног човека,+ онда ће народи који су чули о твојој слави сигурно рећи: 16 ’Јехова није могао да доведе овај народ у земљу коју му је под заклетвом обећао, и зато их је побио у пустињи.‘+ 17 И зато те сада молим, Јехова, нека се покаже величина твоје силе,+ као што си и рекао: 18 ’Јехова, спор на гнев+ и пун доброте,*+ који опрашта преступ+ и кривицу, али никога не ослобађа од казне,+ који кажњава преступ очева на синовима, до трећег и до четвртог колена.‘+ 19 Молим те, опрости преступ овом народу због своје велике милости, као што си опраштао овом народу од Египта па све до сада.“+

20 Тада је Јехова рекао: „Опраштам по твојој речи.+ 21 Али, тако ја био жив, сва ће земља бити пуна Јеховине славе.+ 22 А сви ови људи који су гледали моју славу+ и знакове+ које сам учинио у Египту и у овој пустињи, а већ десет пута су ме искушавали+ и нису слушали мој глас,+ 23 они неће видети земљу коју сам под заклетвом обећао њиховим очевима — неће је видети нико од оних који ме презиру.+ 24 А зато што је мој слуга Халев+ имао други дух и у свему ме слушао,+ њега ћу сигурно довести у земљу у коју је ишао и његови потомци ће је заузети.+ 25 Пошто Амаличани и Хананци+ живе у долини, сутра се окрените и пођите у пустињу према Црвеном мору.“+

26 Јехова је још рекао Мојсију и Арону: 27 „Докле ће овај зли збор гунђати против мене?+ Чуо сам како Израелови синови гунђају против мене.+ 28 Реци им: ’„Тако ја био жив“, говори Јехова, „учинићу вам баш онако како сте на моје уши говорили!+ 29 У овој пустињи попадаће ваша мртва тела,+ сви ви који сте пописани од двадесет година па навише, који сте гунђали против мене.+ 30 И ви нећете ући у земљу за коју сам се подигнуте руке+ заклео да ћу у њој пребивати с вама, осим Халева, Јефонијиног сина, и Исуса, Навиновог сина.+

31 „’„А вашу децу, за коју сте рекли да ће постати плен,+ њих ћу увести у ту земљу и они ће упознати земљу коју сте ви презрели.+ 32 А ваша мртва тела попадаће у овој пустињи.+ 33 Ваши синови биће пастири у пустињи*+ четрдесет година и одговараће за вашу неверност,*+ док ваша мртва тела не пропадну у овој пустињи.+ 34 Према броју дана колико сте извиђали земљу — четрдесет дана,+ дан за годину, за сваки дан једну годину+ — одговараћете за своје преступе четрдесет година,+ да бисте знали шта значи кад се ја отуђим од вас.+

35 „’„Ја, Јехова, рекао сам, и тако ћу учинити целом овом злом збору,+ онима који су се скупили против мене: У овој пустињи они ће пропасти и овде ће помрети.+ 36 А они људи које је Мојсије послао да извиде земљу и који су, кад су се вратили, навели цео збор да гунђа против њега проносећи лош глас о оној земљи,+ 37 ти људи који су проносили лош глас о земљи, помреће од пошасти пред Јеховом.+ 38 А од оних који су ишли да извиде земљу остаће живи Исус, Навинов син, и Халев, Јефонијин син.“‘“+

39 Кад је Мојсије рекао те речи свим Израеловим синовима, народ је почео силно да јадикује.+ 40 И ујутру су устали рано и хтели су да се попну на врх горе, говорећи: „Ево нас, идемо на место о ком је Јехова говорио, јер смо згрешили.“+ 41 Али Мојсије је рекао: „Зашто преступате Јеховину наредбу?+ Нећете успети. 42 Не идите горе, јер Јехова није с вама, да вас не побију ваши непријатељи.+ 43 Јер су тамо пред вама Амаличани и Хананци,+ и пашћете од мача, јер Јехова неће бити с вама зато што сте се одвратили од Јехове.“+

44 Они су се ипак усудили да крену на врх горе,+ али ковчег Јеховиног савеза и Мојсије нису кренули из логора.+ 45 Тада су сишли Амаличани+ и Хананци који су живели на оној гори, ударили на њих и растерали их све до Орме.+