2. Коринћанима
11 Кад бисте барем поднели нешто мало моје неразумности.+ У ствари, већ ме и подносите. 2 Јер ревно се бринем за вас као што то Бог чини,*+ јер сам вас обећао+ једном мужу,+ Христу, како бих вас довео пред њега као честиту+ девицу.+ 3 Али се бојим да се — као што је змија завела Еву+ својим лукавством — ваше мисли не искваре+ и одврате од искрености и честитости које дугујете Христу.+ 4 Јер ако неко дође и проповеда другачијег Исуса од онога кога смо ми проповедали,+ или ако примите другачији дух од онога који сте примили+ или другачију добру вест+ од оне коју сте прихватили, ви таквог спремно подносите.+ 5 Сматрам, наиме, да ни у чему не заостајем+ за вашим надапостолима.+ 6 Јер ако сам и невешт у говору,+ нисам у знању.+ Напротив, то смо вам на сваки начин и у свему показали.+
7 Или сам починио грех јер сам вам — понизивши+ се како бисте се ви узвисили — радо објавио Божју добру вест без икакве наплате?+ 8 Друге сам скупштине опленио прихватајући подршку од њих како бих вама служио.+ 9 А кад сам био код вас и запао у оскудицу, никоме нисам био на терету,+ јер су браћа која су дошла из Македоније+ великодушно подмирила моје потребе. Да, у свему сам пазио, а и надаље ћу пазити, да вам не будем на терету.+ 10 Све док је Христова истина+ у мени, ништа ме неће спречити да се тиме хвалим+ у ахајским крајевима. 11 Зашто сам тако поступио? Зар зато што вас не волим? Бог зна да вас волим.+
12 А што чиним, и даље ћу чинити,+ да одузмем изговор онима који траже изговор да се хвале како су по служби једнаки нама. 13 Јер такви људи су лажни апостоли, који варају друге+ и претварају се да су Христови апостоли.+ 14 А није ни чудо, јер се и сам Сатана претвара да је анђео светлости.+ 15 Зато није ништа необично ако се и његове слуге+ претварају да су слуге праведности. Али крај ће им бити по њиховим делима.+
16 Опет кажем: Нека ме нико не сматра неразумним. Али чак и ако ме сматрате таквим, прихватите ме макар и као неразумног, да се и ја нешто мало похвалим.+ 17 Што говорим, не говорим као што би Господ говорио, него као у неразумности, у том самоувереном хвалисању.+ 18 Пошто се многи хвале оним што је људско,+ и ја ћу се хвалити. 19 Јер радо подносите неразумне — ви који сте разумни. 20 У ствари, подносите свакога ко вас заробљава,+ свакога ко прождире оно што имате, свакога ко отима оно што имате, свакога ко се уздиже изнад вас, свакога ко вас удара по лицу.+
21 То кажем на нашу срамоту, јер неки мисле да смо били слаби.
Али, ако је неко одважан у нечему — говорим као неразуман+ човек — и ја сам одважан у томе. 22 Јесу ли Јевреји? И ја сам.+ Јесу ли Израелци? И ја сам. Јесу ли Аврахамово потомство? И ја сам.+ 23 Јесу ли Христове слуге? Као лудак одговарам: ја сам то још и више+ — више сам се напрезао,+ више сам био у затворима,+ преко сваке мере сам добијао ударце, често сам био у смртној опасности.+ 24 Од Јудејаца сам пет пута добио тридесет и девет удараца,*+ 25 трипут сам био ишибан,+ једном каменован,+ трипут сам доживео бродолом,+ ноћ и дан провео сам у дубоком мору. 26 Често сам путовао, био сам у опасностима од река, у опасностима од разбојника,+ у опасностима од сународника,+ у опасностима од незнабожаца,+ у опасностима у граду,+ у опасностима у пустињи, у опасностима на мору, у опасностима међу лажном браћом, 27 у тешком и напорном раду, у многим непроспаваним ноћима,+ у глади и жеђи,+ често сам се уздржавао од хране,+ био сам у хладноћи и голотињи.
28 Осим свих тих спољашњих невоља, сваки дан ме притиска и брига за све скупштине.+ 29 Ко је слаб,+ а да и ја нисам слаб? Ко је посрнуо у вери,* а да ја не изгарам од гнева?
30 Ако се треба хвалити, хвалићу+ се оним што показује моју слабост. 31 Бог и Отац Господа Исуса, онај кога треба хвалити у сву вечност, зна да не лажем. 32 У Дамаску је намесник краља Арете држао град Дамаштана под стражом како би ме ухватио,+ 33 али су ме кроз прозор, у корпи,+ спустили преко зида па сам умакао његовим рукама.