Марко

7 Око њега су се скупили фарисеји и неки писмозналци који су дошли из Јерусалима.+ 2 Видели су да неки његови ученици једу нечистим рукама, то јест да их не перу према обреду.+ 3 А фарисеји и сви Јудејци не једу док не оперу руке до лаката, држећи се предања својих старих. 4 Кад се врате с трга, не једу ако се не очисте шкропећи се водом. Има још много тога чега се због предања+ држе: обредног прања* чаша, бокала и бакарног посуђа.+ 5 Зато су га ти фарисеји и писмозналци упитали: „Зашто твоји ученици не поступају по предању наших старих него једу, а да нису опрали руке према обреду?“+ 6 А он им је рекао: „Добро је Исаија пророковао о вама, лицемери, кад је написао:+ ’Овај народ ме поштује уснама својим, али срце му је далеко од мене.+ 7 Узалуд ме обожавају, јер су учења која научавају људске заповести.‘+ 8 Остављате Божју заповест, а држите се људског предања.“+

9 Још им је рекао: „Лукаво укидате Божју заповест+ да бисте сачували своје предање. 10 На пример, Мојсије је рекао: ’Поштуј свог оца и своју мајку‘,+ и ’Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘+ 11 А ви кажете: ’Ако човек каже оцу или мајци: „Све што имам, а чиме бих ти могао помоћи, то је корван+ (то јест, одређено+ је за дар Богу)...“‘ 12 Тиме му више не дозвољавате да ишта учини за оца или мајку.+ 13 Тако обезвређујете реч Божју+ својим предањем које сте пренели другима. И још много тога+ сличног радите.“ 14 Тада је опет позвао народ к себи и рекао им: „Слушајте ме сви и разумејте!+ 15 Ништа што споља улази у човека не чини га нечистим, него оно што излази из човека, то га чини нечистим.“+ 16 * ——

17 А када је отишао од народа и ушао у кућу, његови ученици су га питали за смисао поређења.+ 18 Тада им рече: „Зар ни ви не разумете?+ Зар не знате да човека не чини нечистим ништа што споља улази у њега, 19 јер му не улази у срце, него у утробу, и одлази у нужник?“+ Тако је сва јела прогласио чистима.+ 20 Још је рекао: „Оно што излази из човека, то човека чини нечистим.+ 21 Јер изнутра, из људског срца,+ излазе зле мисли: блуд,+ крађе, убиства,+ 22 прељубе, лакомство,+ злоба, превара, бесрамност,+ завидно* око, хула, охолост, неразумност. 23 Сва та зла излазе изнутра и човека чине нечистим.“+

24 Устао је и отишао оданде у подручје Тира и Сидона.+ Ушао је у једну кућу и није хтео да ико сазна да је тамо. Али није могао проћи неопажено,+ 25 него је одмах за њега чула једна жена чија је кћеркица била опседнута нечистим духом, па је дошла и пала ничице пред његове ноге.+ 26 Та жена је била Сирофеничанка грчког порекла. И молила га је да истера демона из њене кћери.+ 27 Али он јој је рекао: „Пусти да се прво насите деца, јер није у реду да се од деце+ узме хлеб и да се баци кучићима.“+ 28 А она му рече: „Да, господине, али и кучићи испод стола једу од дечјих+ мрвица.“+ 29 Тада јој рече: „Зато што си то рекла, иди! Демон је изашао из твоје кћери.“+ 30 И она је отишла кући и нашла+ дете како лежи на кревету, а демон је био изашао.

31 Кад се враћао из подручја Тира, ишао је преко Сидона до Галилејског мора кроз подручје Декапоља.*+ 32 Тамо су му довели једног глувог човека који је тешко говорио, и молили су га да положи руке на њега.+ 33 Он га је узео из народа насамо и ставио му своје прсте у уши, а затим је пљунуо и дотакао му језик.+ 34 Погледао је у небо,+ дубоко уздахнуо+ и рекао му: „Ефата“, то јест: „Отвори се!“ 35 Тада су му се отвориле уши,+ и одвезала се свеза његовог језика, и почео је нормално да говори. 36 Исус им је забранио да икоме говоре о томе,+ али што им је више бранио, то су они више о томе говорили.+ 37 Били су веома задивљени+ и говорили су: „Све добро чини. Глувима даје да чују и немима да говоре.“+