1. Летописа
17 Када се Давид настанио у свом двору,+ рекао је пророку Натану:+ „Ево, ја живим у двору од кедровине,+ а ковчег+ Јеховиног савеза налази се под шатором.“+ 2 Тада Натан рече Давиду: „Учини све што ти је у срцу,+ јер је истинити Бог с тобом.“+
3 Те ноћи Божја реч+ је дошла Натану: 4 „Иди и реци мом слузи Давиду: ’Овако каже Јехова: „Нећеш ми ти саградити дом да у њему пребивам.+ 5 Ја нисам пребивао у дому још од дана када сам извео Израел па до данас,+ већ сам стално ишао од шатора до шатора и од једног места до другог.+ 6 Док сам тако ходио+ са целим Израелом, да ли сам неком од Израелових судија, којима сам заповедио да пасу мој народ, икада рекао: ’Зашто ми нисте саградили дом од кедровине?‘“‘+
7 „Зато сада овако кажи мом слузи Давиду: ’Овако каже Јехова над војскама: „Ја сам те узео с пашњака, од стада+ које си чувао, да будеш вођа+ мом народу Израелу. 8 И бићу с тобом куд год пођеш+ и истребићу пред тобом све твоје непријатеље.+ Створићу ти име,+ као што је име великих људи на земљи.+ 9 Одредићу место свом народу Израелу, засадићу+ га да живи на свом месту и нико га више неће узнемиравати. Неправедници+ га неће више угњетавати као раније,+ 10 као кад сам поставио судије+ свом народу Израелу. Понизићу све твоје непријатеље,+ и јављам ти да ћу ти ја, Јехова, саградити дом.*+
11 „’„Кад дође време да одеш својим праочевима,+ подићи ћу после тебе твог потомка, једног од твојих синова,+ и утврдићу његово краљевство.+ 12 Он ће ми саградити дом,+ а ја ћу довека утврдити његов престо.+ 13 Ја ћу бити његов отац,+ а он ће бити мој син.+ Нећу му ускратити+ своју милост* као што сам је ускратио ономе који је био пре тебе.+ 14 Утврдићу га у свом дому+ и у свом краљевству+ довека. Његов престо+ довека ће трајати.“‘“
15 Тако је Натан пренео Давиду све ове речи и целу визију.+
16 Тада је краљ Давид дошао, сео пред Јехову+ и рекао: „Ко сам ја,+ Јехова Боже, и шта је мој дом+ да си ме довде довео?+ 17 И као да је то мало у твојим очима,+ Боже,+ него још говориш шта ће бити с домом твог слуге у далекој будућности+ и погледао си на мене као што се гледа на угледног човека,+ Јехова Боже. 18 Шта би ти још Давид могао рећи о части коју исказујеш свом слузи,+ кад ти добро познајеш свог слугу?+ 19 Јехова, ради свог слуге и по свом срцу+ ти си учинио сва ова велика дела, и сва си их обзнанио.+ 20 Јехова, нико није као ти+ и осим тебе нема Бога+ — све што смо чули својим ушима то потврђује. 21 Који је други народ на земљи као твој народ Израел?+ Њега си ти, истинити Боже, откупио да буде твој народ+ и стекао си себи име учинивши велика+ и застрашујућа дела, истеравши друге народе+ пред својим народом, који си откупио из Египта. 22 Тако си одредио да твој народ Израел довека буде твој народ,+ а ти си, Јехова, постао његов Бог.+ 23 Зато сада, Јехова, нека се за сва времена испуни оно што си рекао свом слузи и његовом дому, и учини како си рекао. 24 Нека је достојно поверења и велико+ твоје име+ довека и нека се говори: ’Јехова над војскама,+ Израелов Бог,+ заиста је Бог над Израелом.‘+ Нека дом твог слуге Давида увек стоји пред тобом.+ 25 Јер си ти, Боже мој, открио свом слузи да ћеш му саградити дом.+ Зато се твој слуга теби моли. 26 Заиста, Јехова, ти си истинити Бог+ и ти си свом слузи обећао ово добро.+ 27 Молим те, благослови дом свог слуге да довека остане пред тобом.+ Јер кад га ти, Јехова, благословиш, биће благословљен довека.“+