Захарија

2 Подигао сам очи и погледао, кад гле, човек с мерним ужетом+ у руци. 2 Тада сам упитао: „Куда идеш?“

А он ми је одговорио: „Да измерим Јерусалим и да видим колика му је ширина и колика му је дужина.“+

3 И гле, анђео који је разговарао са мном отишао је од мене, а други анђео кренуо му је у сусрет. 4 Тада му је рекао: „Трчи, реци оном младићу овако: ’„Јерусалим ће бити насељен+ као град без зидина због мноштва људи и стоке у њему.+ 5 И ја ћу му“, говори Јехова, „бити пламени зид унаоколо+ и својом славом ћу га испунити.“‘“+

6 „Идите! Идите! Бежите из северне земље!“,+ говори Јехова.

„Јер сам вас расуо на све стране“,*+ говори Јехова.

7 „Иди, Сионе!+ Бежи, ти што живиш код вавилонске кћери!+ 8 Јер овако каже Јехова над војскама, који ме, након што се прославио,+ послао к народима који су вас опленили:+ ’Ко вас дира,+ дира зеницу ока мога.+ 9 Јер, ево, дижем своју руку на њих,+ и постаће плен својим робовима.‘“+ „И знаћете да ме је послао Јехова над војскама.“+

10 „Кличи и радуј се, кћери сионска,+ јер ево, долазим+ и пребиваћу усред тебе“,+ говори Јехова. 11 „Тог дана многи ће народи приступити мени,+ и постаће мој народ,+ а ја, Јехова, пребиваћу усред тебе.“ Тада ћеш знати да ме је Јехова над војскама послао к теби.+ 12 Јехова ће Јуду узети као свој део у светој земљи+ и опет ће изабрати Јерусалим.+ 13 Нека ћути сваки човек пред Јеховом,+ јер се он подигао+ из свог светог пребивалишта.+