Лука

12 У међувремену се скупило толико много народа, на хиљаде људи, да су газили једни друге. Исус се најпре обратио својим ученицима: „Чувајте се квасца+ фарисејског, то јест лицемерја.+ 2 Ништа није сакривено што се неће открити ни тајно што се неће сазнати.+ 3 Према томе, оно што кажете у тами чуће се на светлости, и оно што шапућете у најскровитијим собама, проповедаће се с кровова.+ 4 Пријатељи моји,+ кажем вам, не бојте се оних који убијају тело, а после тога ништа више не могу да учине.+ 5 Рећи ћу вам кога се треба бојати: Бојте се онога+ који, пошто убије, има власт да баци у гехену.*+ Да, кажем вам, њега се бојте.+ 6 Зар се пет врабаца не продају за два новчића?* Ипак, ниједан од њих није заборављен пред Богом.+ 7 А вама су и све власи+ на глави избројане. Не бојте се, ви сте вреднији од много врабаца.+

8 „Кажем вам, свако ко пред људима призна+ да је у јединству са мном, и Син човечји признаће пред анђелима Божјим да је у јединству с њим.+ 9 Али ко се одрекне+ мене пред људима, њега ћу се и ја одрећи пред Божјим анђелима.+ 10 Свакоме ко каже реч против Сина човечјег биће опроштено, али ономе ко хули на свети дух неће бити опроштено.+ 11 Кад вас доведу на саслушање и пред поглаварства и власти, не брините се како ћете се бранити или шта ћете рећи,+ 12 јер ће вас свети дух+ у том часу поучити шта треба да кажете.“+

13 Тада му је један човек из народа рекао: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство.“ 14 А он му је рекао: „Човече, ко је мене поставио да судим+ или делим међу вама?“ 15 Затим им је рекао: „Будите опрезни, чувајте се сваког лакомства,+ јер чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има.“+ 16 Тада им је испричао једно поређење: „Једном богатом човеку земља је добро родила, 17 па је размишљао у себи: ’Шта да радим? Немам где да скупим своју летину.‘ 18 И рекао је: ’Овако ћу учинити:+ Срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо скупити све своје жито и сва своја добра.+ 19 И рећи ћу себи:*+ „Имаш много добара на залихи за много година. Почивај, једи, пиј, уживај.“‘+ 20 Али Бог му рече: ’Безумниче, ове ноћи тражиће се твој живот* од тебе.+ Ко ће онда имати оно што си скупио?‘+ 21 Тако пролази онај ко скупља благо за себе, а није богат пред Богом.“+

22 Тада је рекао својим ученицима: „Зато вам кажем: не брините* се за свој живот, шта ћете јести, или за своје тело, шта ћете обући.+ 23 Јер живот је вреднији од хране и тело од одеће. 24 Погледајте како гаврани+ не сеју нити жању, немају спремишта ни житнице, а ипак их Бог храни. А колико сте ви вреднији од птица!+ 25 Ко од вас може тиме што се брине да и мало* продужи свој животни век?+ 26 Дакле, ако не можете ни то најмање, зашто се онда бринете+ за остало? 27 Погледајте љиљане како расту.+ Не муче се нити преду, али кажем вам, ни Соломон у свој својој слави није био одевен као један од њих.+ 28 А ако Бог тако одева пољско растиње, које данас јесте, а сутра се баца у пећ, колико ће пре оденути вас, маловерни!+ 29 Зато не тражите шта ћете јести и шта ћете пити и не брините* се!+ 30 Јер су свим тим заокупљени незнабошци овога света, али ваш Отац зна да вам све то треба.+ 31 Него, тражите његово краљевство, а ово ће вам се додати.+

32 „Не бој се,+ мало стадо,+ јер је воља вашег Оца да вам да краљевство.+ 33 Продајте+ оно што имате и новац дајте као милостињу.+ Начините себи кесе за новац које се неће истрошити, неисцрпно благо на небесима,+ где се лопов не приближава нити мољац нагриза. 34 Јер где је ваше благо, тамо ће бити и ваше срце.+

35 „Нека вам бедра+ буду опасана и светиљке упаљене.+ 36 И будите као они који чекају свог господара+ кад се враћа са свадбе,+ да му одмах отворе кад стигне и покуца.+ 37 Срећни су они робови које господар, кад стигне, нађе да бдију!+ Заиста, кажем вам, он ће подвити скутове своје хаљине,+ сместиће их за сто* па ће прићи и служиће их.+ 38 И ако стигне у другој стражи,* или чак у трећој, и нађе их тако, срећни су!+ 39 Али ово знајте, кад би домаћин знао у који ће час доћи лопов, бдео би и не би дозволио да му провали у кућу.+ 40 Тако и ви будите спремни, јер Син човечји долази у час кад се не надате.“+

41 Тада је Петар упитао: „Господе, говориш ли ово поређење само нама или свима?“ 42 А Господ је одговорио: „Ко је дакле верни и разборити+ настојник+ кога ће његов господар поставити над својом служинчади да им даје храну у право време?+ 43 Срећан је тај роб, ако га његов господар, кад дође, нађе да ради тако!+ 44 Заиста, кажем вам, поставиће га над свим својим имањем.+ 45 Али ако би тај роб у свом срцу рекао: ’Мој господар касни с доласком‘,+ па би почео да туче слуге и слушкиње и да једе, пије и опија се,+ 46 господар тог роба доћи ће у дан кад га не очекује и у час који не зна+ и најстроже ће га казнити и одредиће му место међу невернима.+ 47 Тада ће онај роб који је разумео вољу свог господара, али се није припремио нити је учинио по његовој вољи, добити много удараца.+ 48 А онај који није разумео,+ па је урадио нешто што заслужује ударце, добиће их мало.+ Од свакога коме је много дато, много ће се и тражити.+ Коме је много поверено, од њега ће се више тражити.+

49 „Дошао сам да запалим ватру+ на земљи, и шта да још пожелим кад је већ запаљена? 50 Јер постоји крштење којим треба да се крстим и тако ми је тешко док се то не заврши!+ 51 Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Нипошто, кажем вам, него раздор.+ 52 Јер ће од сада петоро у једној кући бити раздељено: троје против двоје и двоје против троје.+ 53 Биће раздељени: отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.“+

54 Затим се обратио мноштву: „Кад видите да се облак диже на западу, одмах кажете: ’Долази олуја.‘ И буде тако.+ 55 А кад видите да дува јужни ветар, кажете: ’Биће врућине.‘ И буде тако. 56 Лицемери, знате да тумачите изглед земље и неба. Како онда не знате да протумачите ово време?+ 57 Зашто сами не просудите шта је праведно?+ 58 На пример, кад с оним ко те тужи идеш пред поглавара, труди се док си још на путу да решиш спор с њим, да те не одведе пред судију, судија те преда стражару, а стражар те баци у затвор.+ 59 Кажем ти, нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњи новчић.“*+