Управитељу. Давидова песма.
64 Чуј, Боже, глас мој у бризи мојој.+
Од страшног непријатеља сачувај ми живот.+
2 Сакриј ме од тајног договора зликоваца,+
Од вреве оних што зло чине,+
3 Који језик свој као мач оштре,+
Који гађају стрелама својим — речима горким+ —
4 Да из потаје погоде оног ко је беспрекоран.+
Изненада гађају га и не боје се.+
5 Упорно зло говоре,+
Причају како ће крадом замке поставити.+
Говоре: „Ко их види?“+
6 Смишљају дела неправедна,+
Скривају сплетке лукаво смишљене,+
А оно што су изнутра, срце њихово, дубина је неистражива.+
7 Али Бог ће на њих изненада стрелу одапети.+
Ране су им нанесене,+
8 Другога они спотичу.+
Али језик је њихов против њих самих.+
Сви који их буду видели запрепашћено ће одмахивати главом,+
9 И сви ће се људи земаљски уплашити;+
Казиваће о ономе што Бог чини,+
И упознаће дела његова.+
10 А праведник ће се радовати Јехови и он ће бити уточиште његово.+
Дичиће се сви који су честитог срца.+