Песма над песмама

7 „Како су дивни кораци твоји у сандалама твојим,+ кћери племенита!+ Облине су бедара твојих попут накита,+ дело руку уметничких. 2 Пупак је твој као пехар округли. Нека у њему вина зачињеног+ никад не нестане. Стомак је твој као купа пшенице, љиљанима ограђена.+ 3 Две су дојке твоје као два младунчета, близанца газелина.+ 4 Врат+ је твој као кула од слоноваче. Очи+ су твоје као језера у Есевону,+ код врата ватравимских. Нос је твој као кула ливанска што гледа према Дамаску. 5 Глава је твоја као Кармил,+ а увојци+ на глави твојој попут вуне пурпурне боје.+ Краља је заробила бујна коса твоја.+ 6 Како си лепа, како си љупка, вољена моја, највећа од свих милина!+ 7 Стас је твој попут палме,+ а дојке су твоје као гроздови урме.+ 8 Рекао сам: ’Попећу се на палму, да дохватим гране њене с гроздовима урме.‘+ Нека су ти дојке као гроздови на лози, мирис даха твога као мирис јабуке 9 и непце твоје као најбоље вино...“+ „Оно глатко клизи+ за драгог мог, лагано тече низ усне оних што спавају.“

10 „Ја припадам драгом свом+ и он за мном жуди.+ 11 Дођи, драги мој, хајдемо у поље.+ Почивајмо међу грмовима кане.+ 12 Устанимо рано и пођимо у винограде да видимо да ли је лоза пустила младице,+ да ли су се цветови отворили,+ да ли је нар процветао.+ Тамо ћу ти показати колико те волим.+ 13 Мандрагоре+ шире мирис свој и пред вратима нашим има разноврсног воћа најбољег.+ И ново и старо, драги мој, сачувала сам за тебе.