Јеремија

48 Јехова над војскама, Израелов Бог, овако каже о Моаву:+ „Тешко Невону,+ јер је опустошен! Киријатајим+ је посрамљен и освојен. Високо уточиште је посрамљено и уплашено.+ 2 Нема више Моавове хвале.+ У Есевону+ му смишљају зло и говоре: ’Хајде да их истребимо да више не буду народ.‘+

„И ти, Мадмене, ућути! Мач иде за тобом. 3 Вика се чује из Оронајима,+ пустошење и велико разарање. 4 Моав је разорен.+ Разлеже се вика његове деце. 5 Док се пењу на Луит,+ они путем плачу — разлеже се плач. Док иду из Оронајима, разлеже се јаук због пропасти која се прочула.+

6 „Бежите, избавите своје душе,+ будите као смрека у пустињи!+ 7 Зато што се уздаш у своја дела и у своје благо, бићеш освојен.+ Хемос+ ће отићи у изгнанство+ са својим свештеницима и својим кнезовима.+ 8 Пустошник ће доћи у сваки град,+ ниједан му град неће умаћи.+ Долина ће пропасти и равница ће бити опустошена, као што је рекао Јехова.

9 „Дајте путоказ Моаву, јер кад се све буде рушило, он ће отићи.+ Његови ће градови постати страшан призор и нико неће у њима живети.+

10 „Проклет био онај ко немарно извршава задатак који му је Јехова поверио!+ Проклет био онај ко свој мач устеже од крви!

11 „Моавци су спокојни од своје младости,+ мирно леже као што лежи талог од вина.+ Не претачу се из посуде у посуду, не одлазе у изгнанство. Зато је њихов укус остао у њима, њихов се мирис није променио.

12 „’Зато долазе дани‘, говори Јехова, ’када ћу на њих послати оне који претачу посуде и они ће их преточити.+ Испразниће њихове посуде и разбиће њихове ћупове. 13 Моавци ће се стидети због Хемоса,+ као што се Израелов дом стидео због Ветиља у који се поуздао.+ 14 Како се усуђујете да кажете: „Ми смо јунаци,+ моћни ратници“?‘

15 „’Моав је опустошен, непријатељ се дигао на његове градове.+ Његови најбољи младићи одлазе на клање‘,+ говори Краљ, коме је име Јехова над војскама.+

16 „Ближи се пропаст Моаваца, њихова невоља брзо хита.+ 17 Сажаљеваће их сви који су око њих, сви који знају њихово име.+ Овако реците: ’Како ли се сломи јак штап, дивна палица!‘+

18 „Сиђи са свог славног положаја и седи жедна, становнице, кћери+ девонска.+ Онај који пустоши Моав долази на тебе, разориће твоја утврђења.+

19 „Стани и посматрај пут, становнице Ароира.+ Питај онога који бежи и ону која тражи спас. Питај их: ’Шта се десило?‘+ 20 Моав је посрамљен, јер га је обузео страх.+ Горко плачите и вичите. Објавите у Арнону+ да је Моав опустошен. 21 Суд долази на равну земљу,+ на Олон и на Јасу,+ на Мифат,+ 22 на Девон,+ на Невон,+ на Вет-Девлатајим, 23 на Киријатајим,+ на Вет-Гамул, на Вет-Меон,+ 24 на Кериот,+ на Восору+ и на све градове моавске земље, на оне који су далеко и на оне који су близу.

25 „’Поломљен је рог Моаву,+ рука му је сломљена‘,+ говори Јехова. 26 ’Опијте га,+ јер се на Јехову охоло подигао.+ Моав се ваља у својој бљувотини,+ па је сада и сам на подсмех другима.

27 „’Зар није Израел био теби на подсмех?+ Је ли ухваћен међу лоповима?+ А ти си подругљиво одмахивао главом кад год си о њему говорио.

28 „’Оставите градове и живите на стенама,+ становници Моава. Будите као голубови који се гнезде по врлетима.‘“+

29 „Чули смо за понос Моава,+ који је веома охол, и за његово узвисивање, његов понос, његову охолост и уображеност његовог срца.“+

30 „’Знам ја његов бес‘, говори Јехова, ’али неће бити како је замислио, неће се испунити+ његове празне речи.+ 31 Зато ћу горко плакати над Моавом, јадиковаћу над свим Моавцима.+ Нарицаће се за становницима Кир-Ереса.+

32 „’Плакаћу над тобом, лозо из Сивме+ више него над Јазиром.+ Твоје бујне младице пружају се преко мора. Допиру до мора — до Јазира.+ Пустошник се обрушио на принос твог летњег воћа*+ и твог грожђа.+ 33 Нестало је радости и весеља из воћњака и из моавске земље.+ Учинио сам да нестане вина у пресама за вино.+ Нико више неће газити грожђе уз радосне поклике. Узвици ће се чути, али не узвици радости.‘“+

34 „’Вика се чује из Есевона+ па све до Елеале,+ гласови се чују+ све до Јасе,+ и од Сигора+ па све до Оронајима+ и до Еглат-Селисије,+ јер су се нимримске воде+ претвориле у пустињу. 35 Истребићу из Моава‘, говори Јехова, ’оне који доносе жртве на обредне узвишице и који приносе ка̂д свом богу.+ 36 Зато ће моје срце као фрула тужно јецати за Моавом.+ Као фрула моје ће срце тужно јецати за људима из Кир-Ереса.+ Зато ће пропасти његово изобиље.+ 37 Све су главе ћелаве+ и све су браде обријане.+ По свим су рукама посекотине,+ око бедара је кострет!‘“+

38 „’На свим крововима у Моаву и на његовим трговима само се нарицање чује.+ Разбио сам Моав као посуду коју нико не жели‘,+ говори Јехова. 39 ’Како се уплашио! Горко плачите! Моав се повукао! Посрамљен је.+ Моав је постао предмет подсмеха и нешто страшно свима који су око њега.‘“

40 „Јер овако каже Јехова: ’Као орао који се обрушава на свој плен,+ тако ће непријатељ раширити своја крила над Моавом.+ 41 Градови ће бити заузети и њихова утврђења освојена. Тог дана срце моавских јунака биће као срце жене која има трудове.‘“+

42 „’Моав ће бити затрт као народ,+ јер се охоло подигао на Јехову.+ 43 Страх, јама и замка чекају тебе, становниче Моава‘,+ говори Јехова. 44 ’Ко од страха побегне, пашће у јаму, а ко из јаме изађе, ухватиће се у замку.‘+

„’Јер ће Моаву доћи година у којој ћу га казнити‘,+ говори Јехова. 45 ’У сенци Есевона зауставили су се исцрпљени бегунци. Ватра ће изаћи из Есевона,+ пламен ће изаћи из Сионовог града,+ и прогутаће слепоочнице Моава и теме бунтовних синова.‘+

46 „’Тешко теби, Моаве!+ Пропао је Хемосов+ народ. Јер су твоји синови и твоје кћери одведени у заробљеништво. 47 Али у последњим данима сакупићу заробљени моавски народ‘,+ говори Јехова. ’Довде је суд над Моавом.‘“+