Софонија
2 Скупи се, скупи се+ народе који немаш стида!+ 2 Пре него што се изврши пресуда,+ пре него што дан прође као плева на ветру, пре него што дође на вас жестоки гнев Јеховин,+ пре него што дође на вас дан гнева Јеховиног,+ 3 тражите Јехову,+ сви кротки на земљи,+ који извршавате закон његов! Тражите праведност,+ тражите кротост,+ и вероватно*+ ћете бити заштићени у дан гнева Јеховиног!+ 4 Јер ће Газа бити напуштена,+ Аскалон претворен у пустош.+ Азот+ ће у подне бити протеран,+ Акарон ће из корена бити ишчупан.+
5 „Тешко становницима приморских крајева, народу херетејском!+ Ево Јеховине речи против вас! Ханане, филистејска земљо, уништићу те, тако да у теби не буде становника.+ 6 Приморски крајеви постаће пашњаци,+ с бунарима за пастире и каменим торовима за овце. 7 Ти крајеви припашће преосталима од Јудиног дома.+ Ту ће они наћи пашу. У аскалонским кућама увече ће почивати, јер ће Јехова, Бог њихов, погледати на њих+ и вратити њихов заробљени народ.“+
8 „Чуо сам ругање Моавово+ и увреде синова Амонових,+ којима су срамотили мој народ и охоло претили његовој земљи. 9 Зато, тако ја био жив“,+ говори Јехова над војскама, Израелов Бог, „Моав ће постати као Содом,+ а синови Амонови+ као Гомора, место обрасло копривом, јама пуна соли, вечна пустош.+ Они који су преостали из мог народа опљачкаће их и остатак мог народа освојиће их.+ 10 То ће им бити за понос њихов,+ јер су се ругали народу Јехове над војскама и охоло му претили.+ 11 Ја, Јехова, страхом ћу их испунити,+ јер ћу све богове земаљске немоћним учинити,+ и мени ће се људи клањати,+ сваки са свог места, сва острва* народа.+
12 „И ви, Етиопљани,+ ви ћете бити побијени мојим мачем.+
13 „Бог ће своју руку пружити на север и уништиће Асирију.+ Ниниву ће у пустош претворити,+ у безводни крај попут пустиње. 14 И усред ње лежаће крда, разне дивље животиње земаљске.+ И пеликан и бодљикаво прасе+ ноћиваће међу главама* стубова њених.+ Глас ће се чути на прозору. Пустошење ће бити на прагу, јер ће он поскидати дрвену оплату.+ 15 То је онај весели град који је спокојно живео,+ који је у свом срцу говорио: ’Ја, и нико други!‘+ Како је постао страшан призор и пребивалиште дивљих животиња! Ко год прође поред њега у чуду ће звиждати, одмахиваће својом руком.“+