Јован
13 Пред Пасху, Исус је знао да је дошао његов час+ да оде с овог света к Оцу.+ Пошто је волео своје који су били у свету,+ показивао им је љубав до краја. 2 За време вечере, кад је Ђаво већ био ставио у срце Јуде Искариотског,+ Симоновог сина, намеру да га изда,+ 3 Исус је, знајући да му је Отац све дао у руке+ и да је дошао од Бога и да иде к Богу,+ 4 устао од вечере и одложио своје хаљине, узео пешкир и опасао се.+ 5 Затим је насуо воду у посуду и почео да пере ноге+ ученицима и да их брише пешкиром којим је био опасан. 6 Кад је дошао до Симона Петра, он му је рекао: „Господе, зар ти мени да переш ноге?“+ 7 Исус му је одговорио: „Оно што ја чиним ти сада не разумеш, али касније ћеш разумети.“+ 8 Петар му рече: „Никада ти мени нећеш прати ноге.“ А Исус му одговори: „Ако те не оперем,+ нећеш бити у јединству са мном.“ 9 Тада му Симон Петар рече: „Господе, онда ми немој опрати само ноге него и руке и главу.“ 10 А Исус му рече: „Ономе ко се окупао+ не треба прати ништа осим ногу, јер је сав чист. И ви сте чисти, али не сви.“ 11 Знао је, наиме, ко ће га издати.+ Зато је рекао: „Нисте сви чисти.“
12 Кад им је опрао ноге, обукао је своје хаљине, вратио се за сто и рекао им: „Да ли схватате шта сам вам учинио? 13 Ви ми се обраћате са ’Учитељу‘+ и ’Господе‘,+ и с правом то говорите, јер то и јесам.+ 14 Дакле, ако сам ја, Господ и Учитељ, вама опрао ноге,+ и ви треба један другом да перете ноге.+ 15 Дао сам вам пример да и ви чините онако како сам ја учинио вама.+ 16 Заиста, заиста, кажем вам, роб није већи од свог господара, нити је онај ко је послат већи од онога који га је послао.+ 17 Ако то знате, срећни сте ако тако и чините.+ 18 Не говорим о свима вама. Ја знам оне које сам изабрао.+ Али нека се испуне речи из Писма:+ ’Онај који је јео мој хлеб, подигао се* на мене.‘+ 19 Већ сада вам то говорим, пре него што се догоди,+ да бисте, кад се догоди, веровали да сам ја оно што кажем да јесам. 20 Заиста, заиста, кажем вам, ко прима онога кога ја шаљем, прима и мене.+ А ко прима мене, прима и онога који је мене послао.“+
21 Кад је то рекао, Исус се узнемирио* и потврдио: „Заиста, заиста, кажем вам, један од вас ће ме издати.“+ 22 Ученици су гледали један другога у недоумици о коме то говори.+ 23 Један од његових ученика, онај кога је Исус нарочито волео,+ био је за столом одмах до Исуса.* 24 Зато му је Симон Петар климнуо главом и рекао: „Питај ко је тај о коме говори.“ 25 И овај се наслонио на Исусове груди и упитао га: „Господе, ко је тај?“+ 26 Исус је одговорио: „То је онај коме ћу дати залогај хлеба који умочим.“+ И узео је залогај, умочио га и дао Јуди, сину Симона Искариотског. 27 Након што је Јуда узео залогај, Сатана је ушао у њега.+ Тада му је Исус рекао: „Што чиниш, учини брже!“ 28 Али нико од оних који су били за столом није знао зашто му је то рекао. 29 Пошто је Јуда имао кутију за новац,+ неки су мислили да му је Исус рекао: „Купи оно што нам треба за празник“, или да му је рекао нека да нешто сиромашнима.+ 30 Он је, дакле, узео залогај и одмах изашао. Била је ноћ.+
31 Кад је он изашао, Исус је рекао: „Сада је време да се прослави Син човечји+ и Бог ће се прославити њиме. 32 Сам Бог ће га прославити,+ одмах ће га прославити. 33 Дечице,+ још сам мало с вама. Тражићете ме, али као што сам Јудејцима рекао: ’Тамо куда ја идем, ви не можете доћи‘,+ сада то кажем и вама. 34 Нову вам заповест дајем: Волите један другога. Као што сам ја волео вас,+ тако и ви волите један другога.+ 35 По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога.“+
36 Симон Петар га је упитао: „Господе, куда идеш?“ Исус је одговорио: „Тамо куда ја идем ти сада не можеш поћи, али поћи ћеш касније.“+ 37 На то му је Петар рекао: „Господе, зашто сада не могу поћи за тобом? Живот* ћу свој положити за тебе.“+ 38 Исус му је одговорио: „Живот ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста, кажем ти, петао неће запевати док ме се трипут не одрекнеш.“+