Језекиљ
3 Он ми је рекао: „Сине човечји, поједи ово што је пред тобом. Поједи овај свитак,+ па иди и говори дому Израеловом.“
2 Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем тај свитак.+ 3 Тада ми је рекао: „Сине човечји, напуни свој стомак и насити своју утробу овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и у устима ми је био сладак као мед.+
4 Затим ми је рекао: „Сине човечји, иди Израеловом дому+ и говори им моје речи. 5 Не шаљем те народу који говори непознатим језиком+ и неразумљивим говором,+ већ Израеловом дому. 6 Не шаљем те многим народима непознатог језика и неразумљивог говора,+ чије речи не разумеш. А кад бих те и послао њима, они би те слушали.+ 7 Али Израелов дом неће хтети да те слуша, јер неће мене да слушају;+ јер је цео Израелов дом тврде главе и тврдокорног срца.+ 8 Ево, дајем ти лице тврдо као и њихово,+ и чело тврдо као и њихово.+ 9 Дајем ти чело тврдо попут дијаманта, тврђе од кремена.+ Не бој их се+ и не плаши се њихових лица,+ јер су бунтовнички дом!“+
10 Затим ми је рекао: „Сине човечји, све речи које ћу ти рећи прими у срце+ своје и добро слушај. 11 Иди к изгнаницима,+ синовима свог народа, па им реци: ’Овако каже Суверени Господ Јехова‘, без обзира да ли ће слушати или не.“+
12 Тада ме је дух понео+ и чуо сам иза себе велику хуку:+ „Нека је благословљена Јеховина слава с његовог места!“+ 13 И зачуо сам како хуче крила оних бића, чија су се крила додиривала једна с другим,+ и звук точкова одмах до њих+ и велику хуку. 14 Тада ме је дух подигао+ и однео. Тако сам ишао огорчен и гневан у духу, а на мени је почивала Јеховина снажна рука.+ 15 Тако сам дошао у Тел-Авив к изгнаницима који су живели+ на реци Хевару,+ и био сам тамо где су они живели. Боравио сам тамо међу њима седам дана, сав запрепашћен.+
16 После седам дана дошла ми је Јеховина реч:
17 „Сине човечји, поставио сам те за стражара над Израеловим домом.+ Слушај речи из мојих уста и опомињи их у моје име.+ 18 Кад кажем оном ко је зао: ’Умрећеш‘,+ а ти га не опоменеш и не проговориш како би га одвратио од његовог злог пута и сачувао му живот,+ он ће умрети због свог преступа,+ јер зло чини, али ћу његову крв тражити из твоје руке.+ 19 Али ако ти опоменеш оног ко је зао,+ а он се не одврати од своје злоће и од свог злог пута, он ће умрети због свог преступа,+ а ти ћеш избавити своју душу.+ 20 Исто тако, ако се праведник одврати од своје праведности+ и почне да чини неправду и ја поставим пред њега камен спотицања,+ он ће умрети јер га ниси опоменуо. Он ће умрети због свог греха+ и неће се памтити праведна дела+ која је чинио, али ћу његову крв тражити из твоје руке.+ 21 Али ако опоменеш праведника, ако упозориш праведника да не греши,+ и он престане да греши, остаће жив јер је прихватио опомену,+ а ти ћеш избавити своју душу.“+
22 Ту се Јеховина рука спустила на мене и он ми рече: „Устани и пођи у долину,+ тамо ћу говорити с тобом.“ 23 Ја сам устао и пошао у долину, и гле, тамо је била Јеховина слава,+ слична слави коју сам видео на реци Хевару,+ и ја сам пао ничице.+ 24 Тада је дух ушао у мене+ и подигао ме на ноге,+ а Бог ми је рекао:
„Иди и затвори се у своју кућу. 25 Сине човечји, они ће на тебе ставити конопце и везаће те њима, тако да више не идеш међу њих.+ 26 Ја ћу учинити да ти се језик залепи за непце+ и постаћеш нем+ тако да их више нећеш укоравати,+ јер су бунтовнички дом.+ 27 А кад ја проговорим с тобом, отворићу ти уста, а ти им онда реци:+ ’Овако каже Суверени Господ Јехова.‘ Ко хоће да слуша, нека слуша,+ а ко неће да слуша, нека не слуша, јер су бунтовнички дом.+