Лука
17 Тада је рекао својим ученицима: „Није могуће да не дођу узроци за спотицање!+ Али тешко ономе преко кога долазе!+ 2 Било би му боље да му се око врата обеси млински камен и да буде бачен у море+ него да једног од ових малих поколеба у вери.*+ 3 Пазите на себе! Ако твој брат почини грех, укори га.+ Ако се покаје, опрости му.+ 4 Ако ти и седам пута на дан сагреши и седам пута се врати к теби и каже: ’Кајем се‘, опрости му.“+
5 А апостоли су рекли Господу: „Дај нам више вере.“+ 6 Тада је Господ рекао: „Кад бисте имали веру велику само као зрно горушице, рекли бисте овом дуду: ’Ишчупај се с кореном и пресади се у море!‘ и послушао би вас.+
7 „Ко ће од вас свом робу који оре или чува стадо рећи кад се он врати с поља: ’Дођи одмах и смести се за сто‘?* 8 Зар му уместо тога неће рећи: ’Припреми ми нешто за вечеру, па стави кецељу и служи ме док једем и пијем, а после ћеш ти јести и пити‘? 9 Зар ће бити захвалан робу зато што је извршио своје дужности? 10 Тако и ви, кад извршите све своје дужности, реците: ’Ми смо бескорисни робови.+ Урадили смо оно што смо били дужни да урадимо.‘“
11 Док је ишао у Јерусалим, пролазио је кроз* Самарију и Галилеју.+ 12 Кад је улазио у једно село, угледало га је десет губаваца,+ али кад су устали, остали су подаље. 13 И повикали су: „Исусе, Учитељу, смилуј нам се!“+ 14 Кад их је угледао, рекао им је: „Идите и покажите се свештеницима.“+ И док су одлазили, очистили су се.+ 15 Један од њих, видевши да је излечен, вратио се славећи+ Бога на сав глас. 16 Пао је ничице пред Исусове ноге и захвалио му.+ А био је Самарићанин.+ 17 Тада Исус рече: „Зар се нису очистила десеторица? Где су онда остала деветорица? 18 Зар се ниједан од њих није вратио да би дао славу Богу, осим овог човека из другог народа?“ 19 И рече му: „Устани и иди. Твоја вера те је излечила.“+
20 Кад су га фарисеји питали када ће доћи Божје краљевство,+ он им је одговорио: „Божје краљевство не долази тако да се може видети. 21 Људи неће рећи: ’Ево, овде је!‘ или ’Онде је!‘+ Јер Божје краљевство је међу вама.“+
22 Тада је рекао ученицима: „Доћи ће дани кад ћете пожелети да видите један од дана Сина човечјег, али га нећете видети.+ 23 И људи ће вам говорити: ’Ено, онде је!‘ или ’Ево, овде је!‘+ Али не излазите и не трчите за њима.+ 24 Јер као што муња+ својим блеском засветли с једног краја неба до другог краја неба, тако ће бити и са Сином човечјим.+ 25 Али он прво мора много претрпети и овај нараштај га мора одбацити.+ 26 И као што је било у Нојевим данима,+ тако ће бити и у данима Сина човечјега:+ 27 јели су, пили, женили се и удавали све до дана кад је Ноје ушао у арку. И дошао је потоп и све их уништио.+ 28 Исто тако, биће као и у Лотовим данима:+ јели су, пили, куповали, продавали, садили и градили. 29 Али оног дана кад је Лот изашао из Содома, с неба су запљуштали ватра и сумпор и све их уништили.+ 30 Исто ће тако бити и оног дана кад се појави Син човечји.+
31 „Тог дана ко буде на крову, а ствари му буду у кући, нека не силази да их узме. И ко буде на њиви, нека се не враћа назад. 32 Сетите се Лотове жене.+ 33 Ко се труди да сачува свој живот,* изгубиће га, а ко га изгуби, сачуваће га.+ 34 Кажем вам, те ноћи двојица ће бити у једном кревету: један ће се узети, а други ће остати напуштен.+ 35 Две ће млети на истом млину: једна ће се узети, а друга ће остати напуштена.“+ 36 * —— 37 Тада су му рекли: „Где, Господе?“ А он им је рекао: „Где буде стрвине,+ тамо ће се и орлови скупљати.“+