Дела апостолска
28 Кад смо дошли на сигурно, сазнали смо да се острво зове Малта.+ 2 Становници острва, који су говорили својим језиком,* показали су према нама посебну љубазност.+ Наложили су ватру и спремно нас све примили јер је падала киша и било је хладно.+ 3 А Павле је сакупио нарамак грања и ставио га на ватру. Одједном је због топлоте изашла отровница, угризла га за руку и остала тако да виси. 4 А кад су становници тог острва* видели како му змија виси на руци, почели су међу собом говорити: „Овај човек мора да је убица! Избавио се из мора, али правда му не допушта да живи.“ 5 Али он је отресао змију у ватру и ништа му није било.+ 6 А они су очекивали да ће отећи или да ће се одједном сручити мртав. А кад су, после дугог чекања, видели да му се ништа лоше није догодило, променили су мишљење и почели да говоре да је он бог.+
7 Недалеко одатле налазило се имање поглавара острва, који се звао Публије. Он нас је гостољубиво примио и три дана се пријатељски бринуо о нама. 8 А Публијевог оца је мучила грозница и дизентерија, па је лежао. Павле је ушао к њему, помолио се, положио руке+ на њега и излечио га.+ 9 После тога су к њему долазили и други острвљани који су били болесни и били су излечени.+ 10 Исказивали су нам и многе почасти, а кад је требало да кренемо, снабдели су нас свим што нам је било потребно.
11 После три месеца испловили смо александријским бродом+ који је презимио на том острву и на прамцу имао знак Диоскура.* 12 Допловили смо у Сиракузу и остали тамо три дана. 13 Оданде смо отпловили и стигли у Регијум. Сутрадан се подигао јужни ветар, па смо другог дана стигли у Путеоле. 14 Тамо смо нашли браћу која су нас молила да седам дана останемо с њима. Тако смо стигли надомак Рима. 15 Кад су тамошња браћа чула вести о нама, дошла су нам у сусрет до Апијевог трга и Три крчме. Кад их је угледао, Павле је захвалио Богу и охрабрио се.+ 16 Кад смо ушли у Рим, Павлу је било дозвољено+ да станује засебно, с војником који га је чувао.
17 После три дана, сазвао је истакнуте Јудејце. Након што су се окупили, он им је рекао: „Људи, браћо, нисам учинио ништа против народа ни против обичаја наших праочева,+ а ипак су ме у Јерусалиму заробили и предали у руке Римљанима.+ 18 Након испитивања,+ хтели су да ме пусте,+ јер на мени није било ничега чиме бих заслужио смрт.+ 19 Али како су се Јудејци томе противили, био сам принуђен да се призовем+ на цара, али не зато што сам за нешто хтео да тужим свој народ. 20 Из тог разлога сам и молио да вас видим и разговарам с вама, јер због Израелове наде+ имам овај ланац на себи.“+ 21 А они су му рекли: „Ми о теби нисмо примили никаква писма из Јудеје, нити нам је ко од браће која су стигла јавио или рекао нешто зло о теби. 22 Али волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против+ ове секте+ свуда говори.“
23 Тако су с њим уговорили дан, а дошло их је у његову кућу веома много. Он им је говорио и темељно сведочио о Божјем краљевству,+ па им од јутра до вечери из Мојсијевог закона+ и из Пророка̂+ износио уверљиве доказе о Исусу. 24 Неки су поверовали+ његовим речима, а други пак нису веровали.+ 25 Пошто су међу собом били несложни, почели су да се разилазе, али им је Павле напоменуо и ово:
„Добро је свети дух говорио преко пророка Исаије вашим праочевима: 26 ’Иди к том народу и реци: „Ушима ћете слушати, али нећете разумети, и очима ћете гледати, али нећете видети.+ 27 Јер је срце овог народа непријемчиво и ушима чују, али се не одазивају, затварају своје очи, да очима не виде и ушима не чују и срцем не разумеју, и да се не обрате и да их не излечим.“‘+ 28 Стога знајте да се вест о ономе по коме Бог доноси спасење шаље незнабошцима+ и они ће је послушати.“+ 29 * ——
30 Тако је остао пуне две године у кући коју је изнајмио,+ где је радо примао све који су долазили к њему, 31 и проповедао им Божје краљевство и поучавао их о Господу Исусу Христу са свом слободом говора+ и без икаквих сметњи.