29 Јов је затим наставио са својим мудрим говором и рекао:
2 „Кад бих барем као у месецима некадашњим био,+
Као у данима кад ме је Бог чувао,+
3 Кад ми је над главом светлео светиљком својом,
И кад ме је кроз мрак водила светлост његова,+
4 Као што ми је било у данима младалачке снаге моје,+
Кад је блиско пријатељство с Богом пребивало у шатору моме,+
5 Кад је Свемоћни још са мном био,
И кад су слуге моје биле свуда око мене!
6 Тада сам ноге своје у млеку прао,
Из стене уље ми је текло.+
7 Кад сам одлазио до врата градских,+
Столицу сам своју на тргу постављао.+
8 Дечаци би се склањали кад би ме видели,
Чак би и старци устајали и стајали.+
9 Кнезови би заћутали,
Руку би стављали на уста своја.+
10 Тада би занемео глас вођа,
Језик би им се за непце залепио.+
11 Јер ухо које ме је слушало срећним ме је називало,
И око које ме је видело похвално је о мени сведочило.
12 Јер сам избављао невољника кад је у помоћ звао,+
Сироче и сваког ко помоћника није имао.+
13 Благослов+ онога који је у невољи био на мене је долазио,
Радовао сам срце удовици.+
14 Праведношћу сам се одевао, она је била одећа моја.+
Правда је моја била као огртач, као турбан.
15 Око сам био оном ко је слеп,+
И нога оном ко је хром.
16 Отац сам био сиромашнима,+
Парницу незнанца савесно сам решавао.+
17 Вилице сам злочинцу ломио,+
Плен сам чупао из зуба његових.
18 Говорио сам: ’У свом ћу гнезду издахнути,+
Дани ће се моји као песак намножити.+
19 Корен се мој до воде пружа,+
Роса ноћу остаје на гранама мојим.
20 Обнавља се мени слава моја,
Лук у руци мојој стреле одапиње.‘
21 Слушали су ме, и чекали су,
Ћутали су да би савет мој чули.+
22 Након речи моје ништа више не би рекли,
Реч је моја по њима росила.+
23 Чекали су мене као што се киша чека,+
Уста своја широм су отварали као за пљуском пролећним.+
24 Кад сам им се насмешио, нису могли веровати да то чиним,
Ведрину лица+ мог нису могли покварити.
25 Говорио сам им којим путем да иду, као поглавар сам седео,
Живео сам као краљ међу војском својом,+
Као онај који теши жалосне.+