Исаија

16 Пошаљите овна владару земље,+ из Селе преко пустиње, до горе кћери сионске.+

2 Као птице у бегу, отеране из свог гнезда,+ такве ће бити кћери моавске на прелазима преко Арнона.+

3 „Дајте савет, спроведите одлуку.+

„У подне рашири своју сенку да буде као усред ноћи.+ Сакриј расејане,+ не издај бегунце.+ 4 Нека они од мог народа који су расејани буду код тебе, Моаве.+ Буди им скровиште од пустошника.+ Јер је тлачитељу дошао крај, пустошење је престало, збрисани су са земље они који су газили друге.+

5 „Престо ће утврдити милошћу.*+ На њему ће краљ у Давидовом шатору у верности седети,+ судиће и тражиће правду, и спремно ће чинити оно што је исправно.“+

6 Чули смо за Моавов понос, велики понос,+ за његову охолост, његов понос и његов гнев+ — али његове празне речи неће се остварити.+ 7 Зато ће Моав горко плакати због своје невоље, сви у Моаву горко ће плакати.+ Они који су сасвим сломљени јадиковаће за сувим грожђем из Кир-Аресета,+ 8 јер су се осушила есевонска+ терасаста поља. Господари народа̂ потрли су јаркоцрвене гране сивманских+ винограда, које су се до Јазира+ пружале и по пустињи ишле. Његове младице су биле остављене да саме бујају и пружале су се све до мора.

9 Зато ћу над сивманским виноградом плакати као што плачем и над Јазиром.+ Сузама ћу те заливати, Есевоне+ и Елеало,+ јер се над твојом летином и над твојом бербом зачуо бојни поклич.+ 10 Нестало је радости и весеља из воћњака, не чују се радосни узвици у виноградима, нема клицања.+ Онај ко је газио грожђе у винској преси више га не гази.+ Прекинуо сам радосне усклике.+

11 Зато моја утроба као харфа дрхти над Моавом,+ све што је у мени дрхти над Кир-Аресетом.+

12 Видело се да се Моав уморио на узвишици.+ Дошао је у своје светилиште да се моли,+ али ништа није могао да измоли.+

13 То је реч коју је Јехова још раније рекао о Моаву. 14 А сада Јехова овако каже: „За највише три године, као што су најамничке године,+ Моавова слава+ биће презрена уз велики метеж, а они који преостану биће малобројни и нејаки.“+