Римљанима
6 Дакле, шта ћемо рећи? Хоћемо ли остати у греху да би се незаслужена доброта показала у још већој мери?+ 2 Нипошто! Будући да смо умрли греху,+ како да и даље живимо у њему?+ 3 Или зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса+ крштени у његову смрт?+ 4 Дакле, с њим смо сахрањени+ својим крштењем у његову смрт, како бисмо, као што је Христ ускрснут из мртвих посредством Очеве славне моћи,+ и ми исто тако живели новим животом.*+ 5 Јер ако смо уједињени с њим у смрти сличној његовој,+ бићемо уједињени с њим и у ускрсењу сличном његовом,+ 6 знајући да је наша стара личност заједно с њим прибијена на стуб,+ како би наше грешно тело изгубило власт над нама,+ да више не робујемо греху.+ 7 Јер ко је умро, ослобођен је од свог греха.+
8 А ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим.+ 9 Јер знамо да Христ, након што је устао из мртвих,+ више не умире;+ смрт више нема власт над њим. 10 Јер смрћу којом је умро, умро је једном заувек да уклони грех,+ а животом који живи, Богу живи.+ 11 Тако и ви, сматрајте себе мртвима+ греху, а живима+ Богу по Христу Исусу.
12 Зато не дајте да грех краљује+ у вашем смртном телу, па да слушате жеље тела.+ 13 Нити дајте своје удове греху+ да буду оружје неправде,+ него дајте себе Богу као они који су оживели+ из мртвих, и своје удове дајте Богу да буду оружје+ правде. 14 Јер грех не сме да влада вама, будући да нисте под законом+ него под незаслуженом добротом.+
15 Дакле, шта сада? Зар да грешимо зато што нисмо под законом+ него под незаслуженом добротом?+ Нипошто! 16 Зар не знате да ако се некоме дајете у ропство и обавезујете на послушност, робови сте онога кога слушате+ — било греха,+ који води у смрт,+ било послушности,+ која води у праведност?+ 17 Али хвала Богу што сте, премда сте били робови греха, од срца постали послушни оној поуци којој сте били предати.+ 18 Да, пошто сте ослобођени+ од греха, постали сте робови+ праведности.+ 19 Због слабости вашег тела,+ говорим вам речима које људи могу разумети: као што сте своје удове+ дали да робују нечистоћи+ и безакоњу, што води у безакоње, тако сада дајте своје удове да робују праведности, што води у светост.+ 20 Јер кад сте били робови греха,+ били сте слободни од праведности.
21 Какав сте, дакле, плод+ тада доносили? Такав да се сада тога стидите.+ Јер коначни исход тога је смрт.+ 22 Али сада, кад сте ослобођени од греха и постали сте Божји робови,+ плод+ који доносите јесте светост, што води у вечни живот.+ 23 Јер плата за грех је смрт,+ а Божји дар+ је вечни живот+ преко Христа Исуса, нашег Господа.+