Јеремија

44 Ово је реч која је дошла Јеремији за све Јудејце који су живели у египатској земљи,+ за оне који су били у Мигдолу,+ у Тафнесу,+ у Нофу+ и у земљи Патрос:+ 2 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Ви сте видели сву невољу коју сам пустио на Јерусалим+ и на све Јудине градове. Они су данас пустош и у њима нема становника.+ 3 То се десило због зла које сте учинили да бисте ме вређали тиме што сте ишли да приносите ка̂д+ и да служите другим боговима које раније нисте познавали, ни ви ни ваши праочеви.+ 4 А ја сам вам слао све своје слуге, пророке, рано устајао и слао их,+ и говорио сам вам: „Не чините, молим вас, те гадости које мрзим.“+ 5 Али ви нисте слушали,+ нити сте пригнули своје ухо да бисте се одвратили од своје злоће и престали да приносите ка̂д другим боговима.+ 6 Зато сам излио своју јарост и свој гнев, и горео је као ватра по Јудиним градовима и по јерусалимским улицама,+ тако да су претворени у пустош и рушевине, какви су и данас.‘+

7 „Овако каже Јехова, Бог над војскама, Израелов Бог: ’Зашто навлачите велику невољу на своје душе,+ да бисте из Јуде истребили и мушкарце и жене, децу и одојчад,+ па да од вас не остане ни остатак, 8 јер ме вређате делима својих руку када другим боговима+ приносите ка̂д у египатској земљи, у коју сте дошли да живите, да на себе навучете истребљење и да постанете пример проклетства и предмет подсмеха међу свим народима на земљи?+ 9 Јесте ли заборавили зла дела својих праочева,+ зла дела Јудиних краљева+ и зла дела њихових жена,+ као и своја зла дела и зла дела ваших жена,+ која су се чинила у Јудиној земљи и по јерусалимским улицама? 10 Ви се све до данас нисте покајали+ нити сте се уплашили,+ нисте живели* по мом закону+ и по мојим одредбама које сам ставио пред вас и пред ваше праочеве.‘+

11 „Зато овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Окренућу своје лице против вас и снаћи ће вас зло и истребићу цео Јудин народ.+ 12 Зграбићу Јудин остатак, оне који су одлучили да иду у египатску земљу да тамо живе,+ и сви ће они изгинути у египатској земљи.+ Пашће од мача и изгинуће од глади,+ од најмањег до највећег; од мача и глади они ће помрети. Постаће пример клетве и страшан призор, пример проклетства и предмет подсмеха.+ 13 Позваћу на одговорност оне који живе у египатској земљи, као што сам позвао на одговорност и Јерусалим, и то ћу учинити мачем, глађу и помором.+ 14 Нико од Јудиног остатка ко је дошао у египатску земљу+ да тамо живи неће побећи, нити ће преживети да би се вратио у Јудину земљу за којом му душа чезне да се у њу врати и да тамо живи.+ Неће се вратити, осим неких који ће побећи.‘“

15 Тада су сви мушкарци који су знали да њихове жене приносе ка̂д другим боговима+ и све жене које су у великом броју стајале тамо и цео народ који је живео у египатској земљи,+ у Патросу,+ одговорили Јеремији: 16 „Реч коју си нам рекао у Јеховино име нећемо послушати,+ 17 него ћемо чинити по свакој речи која је изашла из наших уста:+ приносићемо ка̂д ’краљици небеса‘+ и изливаћемо јој жртве леванице,+ као што смо ми+ и наши праочеви,+ наши краљеви+ и наши кнезови чинили по Јудиним градовима и по јерусалимским улицама. Тада смо били сити хлеба и добро нам је било и нисмо доживљавали никакву невољу.+ 18 А откад смо престали да приносимо ка̂д ’краљици небеса‘+ и да јој изливамо жртве леванице, у свему оскудевамо и гинемо од мача и глади.+

19 „Када приносимо ка̂д ’краљици небеса‘+ и изливамо јој жртве леванице,+ када правимо колаче у облику њеног лика да бисмо јој их принели и изливамо јој жртве леванице, зар то чинимо без пристанка својих мужева?“+

20 На то је Јеремија рекао целом народу, мушкарцима и женама и свима који су му онако говорили: 21 „Зар се Јехова није сетио и зар му није на ум* дошло+ то што сте приносили ка̂д по Јудиним градовима и по јерусалимским улицама,+ ви+ и ваши праочеви, ваши краљеви+ и ваши кнезови+ и народ?*+ 22 На крају Јехова више није могао да подноси ваша зла дела и гадости које сте чинили.+ Зато је ваша земља претворена у пустош, страшан призор и проклетство, и остала је без становника, а таква је и данас.+ 23 Зато што сте приносили ка̂д+ и грешили Јехови,+ зато што нисте слушали Јеховин глас+ и нисте живели* по његовом закону,+ његовим одредбама и његовим опоменама,* зато вас је снашла ова невоља, каква је данас.“+

24 Затим је Јеремија рекао целом народу и свим женама: „Чујте Јеховину реч, сви ви из Јудиног народа који сте у египатској земљи.+ 25 Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Мужеви, и ви, жене њихове!+ Ви, жене, говорите (а сви то својим рукама извршујете): „Извршићемо своје завете којима смо се заветовале+ да ћемо приносити ка̂д ’краљици небеса‘+ и изливати јој жртве леванице.“+ Ви ћете се држати својих завета и извршаваћете што сте се заветовале.‘

26 „Зато чујте Јеховину реч, сви ви из Јудиног народа који живите у египатској земљи:+ ’„Заклињем се својим великим именом“,+ каже Јехова, „да у целој египатској земљи више неће бити ниједног Јудиног човека чија би уста изговорила моје име,+ говорећи: ’Тако жив био Суверени Господ Јехова!‘+ 27 Бдећу над њима на њихово зло, а не на добро.+ Сви они из Јудиног народа који су у египатској земљи изгинуће од мача и од глади, док их не нестане.+ 28 А они који побегну од мача вратиће се из египатске земље у Јудину земљу, али биће их мало.+ Тада ће сав Јудин остатак који је отишао да живи у египатској земљи знати чија се реч испунила, моја или њихова.“‘“+

29 „’Ово нека вам буде знак‘,+ говори Јехова, ’да ћу вас казнити на овом месту, да бисте знали да ће се моје речи испунити на ваше зло:+ 30 Овако каже Јехова: „Ево, предаћу фараона Хофру, краља Египта,+ у руке његовим непријатељима, у руке онима који траже његову душу,+ као што сам предао Седекију, Јудиног краља, у руке Навуходоносору, краљу Вавилона, његовом непријатељу, ономе који је тражио његову душу.“‘“+