Поновљени закони

9 „Чуј, Израеле! Данас прелазиш преко Јордана+ да уђеш у ту земљу и да покориш народе који су већи и моћнији од тебе+ и велике градове који су утврђени до небеса,+ 2 велик народ високог раста, Енакове синове,+ које знаш и за које си чуо да се о њима говори: ’Ко се може одржати пред Енаковим синовима?‘ 3 Зато данас знај да Јехова, твој Бог, иде пред тобом.+ Он је ватра која прождире.+ Истребиће+ их и покориће их пред тобом, а ти узми њихов посед и брзо их побиј, као што ти је рекао Јехова.+

4 „Кад их Јехова, твој Бог, буде терао пред тобом, немој у свом срцу рећи: ’Због моје праведности Јехова ме је довео у ову земљу да је заузмем‘,+ јер Јехова тера те народе пред тобом због њихове злоће.+ 5 Не идеш да заузмеш њихову земљу због своје праведности+ или због честитости свог срца,+ него Јехова, твој Бог, тера те народе пред тобом због њихове злоће+ и да би одржао реч којом се Јехова заклео твојим праочевима Аврахаму,+ Исаку+ и Јакову.+ 6 Зато знај да ти Јехова, твој Бог, не даје да заузмеш ову добру земљу због твоје праведности, јер си ти непокоран* народ.+

7 „Памти и не заборави како си у пустињи изазивао Јехову, свог Бога.+ Бунили сте се против Јехове од дана кад сте изашли из египатске земље док нисте дошли на ово место.+ 8 И на Хориву сте изазивали Јехову да се гневи, тако да се Јехова толико наљутио на вас да је хтео да вас истреби.+ 9 Кад сам се попео на гору да примим камене плоче,+ плоче савеза који је Јехова склопио с вама,+ остао сам на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.+ Хлеба нисам јео нити сам воде пио. 10 Тада ми је Јехова Бог дао две камене плоче које је исписао својим прстом.+ На њима су биле све речи које вам је Јехова из ватре изрекао на гори на дан окупљања вашег збора.+ 11 После четрдесет дана и четрдесет ноћи Јехова ми је дао две камене плоче, плоче савеза.+ 12 Јехова ми је тада рекао: ’Устани, брзо сиђи одавде, јер се искварио твој народ који си извео из Египта.+ Брзо су скренули с пута који сам им одредио. Начинили су себи ливен лик.‘+ 13 Јехова ми је још рекао: ’Гледам овај народ и видим да је то непокоран* народ.+ 14 Пусти ме да их истребим+ и да избришем њихово име под небесима,+ а од тебе ћу начинити народ који је моћнији и бројнији од њих.‘+

15 „Затим сам се окренуо и сишао с горе, док је гора у огњу пламтела.+ Две плоче савеза биле су ми у рукама.+ 16 Погледао сам, а ви сте згрешили Јехови, свом Богу! Начинили сте себи ливено теле.+ Брзо сте скренули с пута који вам је Јехова одредио.+ 17 Тада сам узео две плоче, бацио их из руку и разбио их пред вашим очима.+ 18 Затим сам као и први пут пао ничице пред Јеховом, и остао пред њим четрдесет дана и четрдесет ноћи. Хлеба нисам јео нити сам воде пио+ због свих греха које сте починили, чинећи зло у Јеховиним очима и изазивајући га.+ 19 Јер сам се бојао жестоког гнева којим се Јехова разгневио на вас тако да је хтео да вас истреби.+ Али Јехова ме је и тада услишио.+

20 „Јехова се много разгневио и на Арона тако да је хтео да га погуби,+ али ја сам се тада и за Арона усрдно помолио.+ 21 А ваш грех, теле+ које сте начинили, узео сам, спалио га ватром, разбио га и потпуно смрвио, тако да је од њега остао само прах, а затим сам тај прах бацио у поток који тече с горе.+

22 „И у Тавери,+ у Маси+ и у Киврот-Атави+ изазивали сте Јеховин гнев.+ 23 Кад вас је Јехова послао из Кадис-Варне,+ говорећи: ’Идите горе и заузмите земљу коју ћу вам дати!‘, побунили сте се против наредбе Јехове, свог Бога,+ и нисте исказали веру у њега+ нити сте послушали његов глас.+ 24 Буните се против Јехове+ откад вас знам.

25 „Зато сам пао ничице пред Јеховом, и тако сам остао пред њим четрдесет дана и четрдесет ноћи,+ а чинио сам то јер је Јехова рекао да ће вас истребити.+ 26 И почео сам да се усрдно молим+ Јехови: ’Суверени Господе Јехова, немој уништити свој народ, своје власништво+ које си у свом величанству откупио и које си извео из Египта+ снажном руком.+ 27 Сети се својих слугу Аврахама, Исака и Јакова.+ Не обазири се на тврдокорност овог народа, на њихову злоћу и на њихов грех,+ 28 да се у земљи+ из које си нас извео не би говорило: „Зато што Јехова није могао да их доведе у земљу коју им је обећао и зато што их мрзи, зато их је извео да их побије у пустињи.“+ 29 А они су ипак твој народ и твоје власништво+ које си извео великом силом и подигнутом мишицом.‘+