19 Тада Јов рече:
2 „Докле ћете мучити душу моју,+
И сатирати ме речима?+
3 Већ сте ме десет пута укорили,
И није вас стид што сте тако окрутни према мени.+
4 Ако сам и погрешио,+
На мени остаје грешка моја.
5 Али ако се ви охоло на мене подижете,+
И говорите да заслужујем срамоту своју,+
6 Онда знајте да ме је то Бог завео,
И да је своју мрежу ловачку око мене обавио.+
7 Ето, вичем: ’Неправда!‘ али нема одговора.+
У помоћ зовем, али правде нема.+
8 Пут ми је заградио зидом каменим+ да не могу проћи,
Стазе моје тамом обавија.+
9 Скинуо је с мене славу моју,+
Склонио је круну с главе моје.
10 Руши ме са свих страна, и ја нестајем,
Ишчупао је наду моју као дрво.
11 Жестоко се разгневио на мене,+
И сматра ме противником својим.
12 Војска његова сложно долази и према мени пут свој насипа,+
Логор подиже око шатора мога.
13 Браћу је моју он удаљио од мене,+
Они који су ме познавали окренули су ми леђа.
14 Нестало је пријатеља мојих,+
Заборавили су ме они које сам познавао,
15 И они који су гости били у кући мојој.+ Робиње моје гледају ме као странца.
Туђинац сам постао у очима њиховим.
16 Слугу свог зовем, али он се не одазива.
Устима својим молим га да ми се смилује.
17 Дах је мој одвратан жени мојој,+
Гадим се синовима који су изашли из утробе мајке моје.
18 И дечаци ме презиру,+
А кад устанем, против мене говоре.
19 Мрзак сам свима с којима сам био близак,+
Против мене су се окренули они које сам волео.+
20 Од тела мог остали су само кост и кожа,+
Једва сам смрти умакао.
21 Смилујте ми се, смилујте ми се, пријатељи моји,+
Јер ме је Божја рука дотакла.+
22 Зашто ме прогоните као што ме Бог прогони,+
И никако да се наситите мог меса?
23 Кад би се барем записале речи моје!
Кад би се барем у књигу уписале!
24 Кад би се писаљком гвозденом+ и оловом
У стену заувек урезале!
25 Али ја добро знам да је жив откупитељ мој,+
Да ће после мене доћи и над прахом стати.+
26 И кад су ми кожу одрали — ето шта сад имам!
Иако се истрошило тело моје, гледаћу Бога,
27 Њега ћу ја гледати,+
Њега ће видети очи моје, а не очи странца.
Бубрези моји вену у мени.
28 Јер ви говорите: ’Зашто га прогонимо?‘+
А сматрате да је корен свега у мени.
29 Бојте се мача,+
Јер је мач оруђе гнева против преступника,
Да бисте знали да постоји судија.“+