Пословице

4 Слушајте, синови, опомене* очеве+ и пазите, да бисте стекли разборитост,*+ 2 јер ћу вам дати добру поуку.+ Не остављајте савете* моје.+ 3 Ја сам био прави син оцу своме,+ нежан јединац у мајке своје.+ 4 Он ме је поучавао+ и говорио ми: „Нека се срце+ твоје чврсто држи речи мојих.+ Држи се заповести мојих и живећеш.+ 5 Стеци мудрост,+ стеци разборитост.*+ Не заборави речи уста мојих и не одступај од њих.+ 6 Не остављај мудрост, и чуваће те. Воли је, и штитиће те. 7 Мудрост је најважнија.+ Стеци мудрост и свим имањем својим стеци разборитост.*+ 8 Величај је, и узвисиће те.+ Донеће ти част кад је пригрлиш.+ 9 Венац љупкости ставиће ти на главу,+ круну лепоте подариће ти.“+

10 Слушај, сине мој, и прими речи моје.+ Тада ће ти се умножити године живота.+ 11 Поучићу те путу мудрости,+ повешћу те стазама честитости.+ 12 Кад идеш, корак твој неће се спутати.+ Ако потрчиш, нећеш се спотаћи.+ 13 Прихвати опомене,*+ не остављај их.+ Чувај их, јер су ти оне живот.+

14 Не иди на стазу покварених људи,+ и не залази на пут злих.+ 15 Клони га се,+ не пролази њиме,+ уклони се од њега и мимоиђи га.+ 16 Јер они не спавају ако зло не учине,+ и сан им се отима ако неког не оборе.+ 17 Јер једу хлеб злобе,+ и пију вино насиља.+ 18 Али стаза је праведних као блистава светлост која све јаче светли док не буде потпуни дан.+ 19 А пут је злих као мрак,+ не знају на шта се спотичу.+

20 Сине мој, пази на речи моје.+ Пригни ухо своје поукама мојим.+ 21 Нека ти не одлазе од очију.+ Чувај их усред срца свога.+ 22 Јер су живот онима који их налазе+ и здравље целом телу њиховом.+ 23 Више од свега што се чува, чувај срце своје,+ јер из њега извире живот.+ 24 Одбаци од себе покварен говор,+ и преварне усне удаљи од себе.+ 25 Очи твоје нека гледају право напред,+ поглед свој усмери право испред себе.+ 26 Поравнај стазу којом иде нога твоја,+ и нека сви путеви твоји буду постојани.+ 27 Не скрећи ни десно ни лево.+ Уклони ногу своју од зла.+