2. Коринћанима
8 Сада вас, браћо, желимо известити о Божјој незаслуженој доброти која је исказана македонским скупштинама.+ 2 Премда су биле у потешкоћама јер су доживеле велике кушње, обиловале су радошћу, па је њихово крајње сиромаштво уродило богатством дарежљивости.+ 3 Јер могу посведочити да су давали према својим могућностима,+ а и преко својих могућности. 4 Јер они су нас сами усрдно молили и преклињали да им омогућимо да приложе свој великодушни дар и да учествују у прикупљању помоћи за свете.*+ 5 И не само да су учинили како смо се надали него су пре свега себе дали Господу+ и нама, по Божјој вољи. 6 Због тога смо замолили Тита+ да доврши сакупљање вашег великодушног прилога као што је раније и започео. 7 Зато, као што обилујете у свему+ — у вери, у способности проповедања, у знању,+ у свој ревности и у овој љубави какву према вама показујемо — тако обилујте и у овом сакупљању прилога.
8 Не говорим вам то као да заповедам,+ него ради ревности других и да бих испитао искреност ваше љубави. 9 Јер познајете незаслужену доброту нашег Господа Исуса Христа: премда је био богат, ради вас је постао сиромашан,+ да се ви обогатите+ његовим сиромаштвом.
10 А ово је моје мишљење о томе:+ на вашу је корист да довршите то дело+ које сте већ пре годину дана започели. И не само да сте то чинили него сте то драговољно чинили.+ 11 А сада то дело и довршите — као што сте спремно желели да га извршите, тако га и довршите, од онога што имате. 12 Јер давање је нарочито добродошло ако неко даје спремно. Од свакога се очекује да даје оно што има,+ а не оно што нема. 13 Али не желим да другима буде лако,+ а вама тешко, 14 него да у сврху изједначавања, ваш вишак сада покрије њихову оскудицу, како би једном и њихов вишак покрио вашу оскудицу — да буде једнакост.+ 15 Као што је написано: „Ко је имао много, није имао превише, а ко је имао мало, није имао премало.“+
16 А хвала Богу што је исту ревност за вас ставио у Титово срце.+ 17 Јер он је спремно прихватио наш подстицај, али пошто је врло реван, сам је драговољно пошао к вама. 18 А с њим шаљемо брата кога све скупштине хвале због онога што чини за добру вест. 19 И не само то, него су га скупштине именовале+ да буде наш сапутник у овом делу сакупљања прилога које треба да извршимо на славу+ Господа и као доказ наше спремности да помогнемо другима.+ 20 Тако желимо да избегнемо да нам ико ишта приговори+ у вези с тим великодушним прилогом+ који нам је поверен. 21 Јер „настојимо да све радимо поштено, не само пред Јеховом него и пред људима“.+
22 А с њима шаљемо и нашег брата у чију смо се ревност много пута у много чему уверили, али сада је још ревнији због великог поуздања у вас. 23 А ако неко нешто пита за Тита — он је мој друг и сарадник+ који служи на ваше добро. А ако неко пита за нашу браћу — они су апостоли скупштина и Христова слава. 24 Зато им пред скупштинама покажите да их волите+ и да смо се с правом хвалили+ вама.