Захарија
5 Тада сам опет подигао очи и погледао, кад гле, био је то свитак који лети.+ 2 А анђео ме је упитао: „Шта видиш?“+
Одговорио сам: „Видим свитак који лети, двадесет лаката дуг и десет лаката широк.“
3 Тада ми је рекао: „То је проклетство које долази на сву земљу.+ Сви који краду,+ што је забрањено на једној страни свитка, остају некажњени, и сви који се заклињу,+ што је забрањено на другој страни свитка, остају некажњени.+ 4 ’Ја га шаљем‘, говори Јехова над војскама, ’да уђе у кућу лопова и у кућу онога који се криво заклиње мојим именом.+ И боравиће у кући његовој и уништиће је заједно с њеном дрвном грађом и камењем.‘“+
5 Тада ми је анђео који је разговарао са мном пришао и рекао: „Молим те, подигни очи и погледај шта се то појављује.“
6 А ја сам упитао: „Шта је то?“
Он је рекао: „То што се појављује јесте ефа.“* Затим је наставио: „Такви су зли по свој земљи.“ 7 И гле, подигао се округли оловни поклопац, и једна жена је седела усред ефе. 8 А он је рекао: „Ово је Зло.“ И гурнуо ју је назад у ефу,+ а на отвор је бацио тежак комад олова.
9 Затим сам подигао очи и угледао како се појављују две жене с ветром у крилима. Крила су им била попут родиних крила. И подигле су ефу између земље и неба. 10 А ја сам упитао анђела који је разговарао са мном: „Куда носе ефу?“
11 Он ми је одговорио: „Да жени саграде+ кућу у земљи Сенару,+ и кад буде завршена, положиће је тамо на њено место.“