Давидова песма.
141 О Јехова, тебе призивам.+
Пожури ка мени!+
Пригни ухо гласу моме кад те дозивам!+
2 Нека молитва моја пред тобом+ буде као припремљени ка̂д,+
Подизање руку мојих као вечерњи принос од жита.+
3 Постави, Јехова, стражу на уста моја,+
Чувара на врата усана мојих.+
4 Не дај срцу моме да се приклони икаквом злу,+
Па да у злоћи срамотна дела чиним+
Заједно с људима који зло чине,+
И не дај да једем посластица њихових.+
5 Ако ме удари праведник, то је знак љубави,+
Ако ме укори, то је уље за главу моју+
Које глава моја неће одбити.+
Чак ћу се и молити за њега кад у невољи буде.+
6 Судије народа бачене су низ литицу,+
А народ је чуо речи моје, како су пријатне.+
7 Као што су дрва расута по земљи кад их ко сече и цепа,
Тако су и кости наше расуте на вратима гроба.+
8 Али очи су моје у тебе упрте,+ о Јехова, Суверени Господе.+
Ти си уточиште моје.+
Не дај да душа моја у смрт оде.+
9 Сачувај ме да се не ухватим у замку коју су ми поставили,+
Чувај ме од клопки оних који зло чине.+
10 Сви ће зли пасти у мрежу коју су сами поставили,+
А ја ћу све то избећи.