Песма над песмама

1 Соломонова+ песма+ над песмама: 2 „Кад би ме само пољубио пољупцима усана+ својих! Јер љубав је твоја боља од вина.+ 3 Диван је мирис уља+ твојих. Име је твоје као уље што се излива.+ Зато те девојке воле. 4 Води ме са собом,+ бежимо! Краљ ме је довео у одаје своје!+ Радујмо се и веселимо се заједно! Причајмо о љубави твојој више него о вину!+ С правом те воле.+

5 „Поцрнела сам, али сам лепа, кћери јерусалимске+ — црна као шатори кидарски,+ лепа као шаторска платна+ Соломонова. 6 Не гледајте ме што сам поцрнела, што ме је сунце опалило. Синови мајке моје наљутили су се на мене. Дали су ми да чувам винограде, а свој виноград+ нисам чувала.

7 „Реци ми, ти кога воли душа моја,+ где стадо пасеш,+ где ти стадо почива у подне? Зашто да будем у тугу завијена међу стадима другова твојих?“

8 „Ако сама не знаш, о најлепша међу женама,+ пођи трагом стада и паси јариће своје крај шатора пастирских!“

9 „Упоредио бих те, вољена моја,+ с кобилом својом упрегнутом у кола фараонова.+ 10 Лепи су образи твоји окићени плетеницама, леп је врат твој с огрлицом нанизаном.+ 11 Направићемо ти венчиће од злата+ са украсима сребрним.“

12 „Док је краљ за столом својим, нард+ мој мирише.+ 13 Мени је драги мој као кесица смирне,+ међу дојкама мојим+ он ће преноћити. 14 Мени је драги мој као грозд кане+ у виноградима енгадским.“+

15 „Како си лепа, вољена моја!+ Како си само лепа! Очи су ти као у голубице.“+

16 „Како си леп,+ драги мој, и како си мио! Лишће је постеља+ наша. 17 Кедрови+ су греде куће наше дивне, а смреке су греде крова нашег.