Марко

9 Још им је рекао: „Заиста, кажем вам, неки од оних који овде стоје неће окусити смрт док не виде да је Божје краљевство дошло у сили.“+ 2 Тако је шест дана касније Исус узео Петра, Јакова и Јована и повео их на високу гору, где су били сами. Тада се преобразио пред њима.+ 3 Хаљине су му постале блиставе, много беље него што би их иједан белилац на земљи могао убелити.+ 4 Показали су им се Илија и Мојсије како разговарају са Исусом.+ 5 Петар је рекао Исусу: „Учитељу,* добро нам је овде. Зато подигнимо три шатора, један за тебе, један за Мојсија и један за Илију.“+ 6 У ствари, није знао шта да каже, јер су се много уплашили. 7 И створио се облак и засенио их је, а из облака је дошао глас:+ „Ово је мој Син,+ вољени! Њега слушајте!“+ 8 И одједном, погледавши уоколо, више нису видели никога поред себе осим Исуса.+

9 Док су силазили с горе, заповедио им је да никоме не причају+ шта су видели све док Син човечји не устане из мртвих.+ 10 И они су узели к срцу те речи, али међу собом су расправљали шта значи то да ће устати из мртвих. 11 Упитали су га: „Зашто писмозналци кажу да прво мора да дође Илија?“+ 12 А он им је одговорио: „Заиста најпре мора да дође Илија и да обнови све.+ Али како то да је о Сину човечјем написано да мора много претрпети+ и да ће бити презрен?+ 13 Али кажем вам: Илија+ је већ дошао и учинили су му оно што су хтели, као што је написано о њему.“+

14 Кад су дошли к другим ученицима, приметили су силан народ око њих и писмозналце како се препиру с њима.+ 15 Чим га је сав тај народ угледао, изненађено су притрчали к њему и почели да га поздрављају. 16 А он их је упитао: „О чему се препирете с њима?“ 17 Неко из народа му је одговорио: „Учитељу, довео сам ти свог сина јер је опседнут духом због кога не може да говори.+ 18 Где год га ухвати, тресне га о земљу, а он запени, шкрипи зубима и губи снагу. Рекао сам твојим ученицима да га истерају, али нису могли.“+ 19 А он им је рекао: „О безверни нараштају!+ Докле морам бити с вама? Докле вас морам подносити? Доведите га к мени.“+ 20 И довели су га к њему. Кад га је дух угледао, одмах је дете бацио у грч. И дете је пало на земљу и почело да се ваља и да пени.+ 21 Исус је упитао његовог оца: „Колико му се дуго то догађа?“ Он је рекао: „Одмалена. 22 И често га баца и у ватру и у воду да га убије.+ Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.“ 23 Исус му рече: „Кажеш: ’Ако можеш‘! Па све је могуће ономе ко верује.“+ 24 Отац тог детета је одмах повикао: „Верујем! Али помози ми да имам више вере!“+

25 Приметивши да народ хрли к њима, Исус је прекорио+ нечистог духа: „Душе који га чиниш немим и глувим, заповедам ти, изађи из њега и више не улази у њега!“ 26 И изашао је после повика и силног дететовог грчења.+ А дечак је остао као мртав, тако да је већина говорила: „Мртав је!“ 27 Али Исус га је узео за руку и подигао, и он је устао.+ 28 Кад је ушао у кућу, његови ученици су га насамо упитали: „Зашто ми нисмо могли да га истерамо?“+ 29 Он им је одговорио: „Ова врста се ничим не може истерати осим молитвом.“+

30 Отишавши оданде, пролазили су кроз Галилеју, а он није хтео да то ико сазна. 31 Јер је поучавао своје ученике и говорио им: „Син човечји биће предат у руке људима. Они ће га убити,+ али иако ће бити убијен, ускрснуће после три дана.“+ 32 Али они нису разумели те речи, а бојали су се да га питају.+

33 Дошли су у Капернаум. Кад је био у кући, упитао их је: „О чему сте путем расправљали?“+ 34 А они су ћутали, јер су путем међу собом расправљали ко је већи.+ 35 Тада је он сео и позвао дванаесторицу и рекао им: „Ако неко жели да буде први, нека буде од свих последњи и свима слуга.“+ 36 Узео је дете, ставио га међу њих, загрлио га и рекао им:+ 37 „Ко прима једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко мене прима, не прима само мене него и онога који ме је послао.“+

38 Јован му је рекао: „Учитељу, видели смо како један човек истерује демоне у твоје име, па смо му бранили,+ јер није ишао с нама.“+ 39 Али Исус је рекао: „Не браните му, јер нико ко учини неко моћно дело* у моје име неће моћи одмах затим зло говорити о мени.+ 40 Јер ко није против нас, за нас је.+ 41 Јер ко вам пружи чашу+ воде зато што припадате Христу,+ заиста, кажем вам, неће изгубити своју плату. 42 Али ко поколеба у вери* једног од ових малих који верују, боље би му било да му се око врата обеси млински камен који окреће магарац и да буде бачен у море.+

43 „Ако те твоја рука наводи на грех,* одсеци је. Боље ти је да сакат добијеш живот него да с обе руке одеш у гехену,* у ватру која се не може угасити.+ 44 * —— 45 Ако те твоја нога наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да хром добијеш живот+ него да с обе ноге будеш бачен у гехену.+ 46 * —— 47 Ако те твоје око наводи на грех, ископај га.+ Боље ти је да с једним оком уђеш у Божје краљевство него да с оба ока будеш бачен у гехену,+ 48 где црви не умиру и ватра се не гаси.+

49 „Јер свако ће бити посољен+ ватром. 50 Со је добра. Али ако со постане неслана, чиме ћете њу осолити?+ Имајте соли+ у себи и будите у миру+ једни с другима.“