Управитељу, за једутун. Асафов псалам.+ Песма.
77 Гласом својим завапићу Богу,+
Гласом својим завапићу Богу, и он ће ухо своје к мени пригнути.+
2 У дан невоље своје Јехову тражим.+
Ноћу руке неуморно пружам,
Душа моја не да се утешити.+
3 Спомињаћу Бога, и бићу пун немира;+
Замислићу се и клонућу духом.+ (Села).
4 Ти не даш да се спусте капци моји,+
Узнемирен сам, да говорим не могу.+
5 Размишљам о данима давним,+
О годинама прошлости далеке.
6 Сетићу се музике струна својих у ноћи,+
У срцу своме размишљаћу,+
У мисли ће дух мој утонути.
7 Зар ће нас Јехова довека одбацивати,+
И зар му никада више по вољи нећемо бити?+
8 Зар је заувек нестала љубав његова?+
Зар је реч његова пропала+ за све будуће нараштаје?
9 Зар је Бог заборавио милостив бити?+
Зар је у гневу ускратио милосрђе своје?+ (Села)
10 Зар ћу говорити: „То ме пробада,+
То што се променила десница Свевишњега?“+
11 Сећаћу се дела која је Јах чинио,+
Сећаћу се чудесних дела твојих из давнина.+
12 Дубоко ћу размишљати о свим делима твојим,+
Промишљаћу о поступцима твојим.+
13 Пут се твој, Боже, на светом месту налази.+
Који је бог велик као наш Бог?+
14 Ти си истинити Бог који чудесна дела чиниш.+
Снагу си своју обзнанио међу народима.+
15 Мишицом својом народ си свој избавио,+
Синове Јаковљеве и Јосифове. (Села)
16 Воде су те виделе, Боже,
Воде су те виделе и тешке су их боли обузеле.+
И бездани су се водени узбуркали.+
17 Облаци су громогласно воду излили,+
Небески су облаци глас пустили.
И стреле су твоје на све стране летеле.+
18 Громови су твоји тутњали попут точкова бојних кола,+
Муње су обасјале земаљско тло,+
Земља се уздрмала и затресла.+
19 Кроз море је ишао пут твој,+
Кроз многе воде пролазила је стаза твоја,
И траг се твој није познавао.
20 Народ свој си као стадо водио,+
Руком Мојсијевом и Ароновом.+