Управитељу, за Једутун.+ Давидова песма.
39 Рекао сам: „Пазићу на путеве своје,+
Да не згрешим језиком својим.+
Поставићу брњицу као стражу на уста своја,+
Све док је зли преда мном.“+
2 Занемео сам и гласа нисам пуштао,+
Ни реч нисам о добру рекао,+
Угушио сам бол своју.
3 Срце је моје горело у мени;+
У уздисању моме огањ је буктао.
Проговорио сам језиком својим:
4 „Јехова, дај да увидим како брзо долази крај мој,+
И како је мало дана мојих,+
Да бих знао колико сам пролазан.+
5 Ти си ми мало дана дао,+
И век је мој као ништа пред тобом.+
Баш је само дах сваки човек земаљски, па макар и чврсто стајао.+ (Села)
6 Као сенка човек иде.+
Узалуд се размеће.+
Згрће иметак, а не зна ко ће га покупити.+
7 А сада, чему да се надам, Јехова?
Тебе ја чекам.+
8 Од свих преступа мојих избави ме.+
Не дај да будем ругло безумнику.+
9 Остао сам без речи,+ не могу уста своја отворити,+
Због онога што си ти учинио.+
10 Уклони од мене невољу коју си ми нанео.+
Због непријатељства руке твоје нестаје ме.+
11 Када човек згреши, ти га укорима исправљаш,+
И вредне ствари његове изједаш попут мољца.+
Сваки човек земаљски заиста је само дах.+ (Села)
12 Јехова, чуј молитву моју,
Пригни ухо кад за помоћ теби вапим.+
Немој ћутати на сузе моје.+
Јер сам ја странац код тебе,+
Дошљак као и сви праочеви моји.+
13 Одврати поглед од мене, да бих се разведрио,+
Пре него што одем и више ме не буде.“+