Лука
4 Исус се, пун светог духа, вратио с Јордана, и дух га је водио по пустињи+ 2 четрдесет дана,+ а Ђаво га је искушавао.+ Тих дана ништа није јео, па кад су они истекли, огладнео је. 3 Тада му је Ђаво рекао: „Ако си син Божји, реци овом камену да постане хлеб.“ 4 Исус му рече: „Писано је: ’Човек не сме да живи само од хлеба.‘“+
5 Затим га је одвео на висину и показао му одједном сва краљевства света.* 6 И Ђаво му је рекао: „Даћу ти власт над свима њима+ и њихову славу, јер је мени предата и дајем је коме хоћу.+ 7 Ако ми се, дакле, поклониш,*+ сва ће власт бити твоја.“ 8 Исус му на то рече: „Писано је: ’Јехову, свог Бога,+ обожавај* и једино њему служи.‘“*+
9 Тада га је одвео у Јерусалим, поставио га на врх храмског зида+ и рекао му: „Ако си син Божји, баци се одавде доле!+ 10 Јер је писано: ’Анђелима својим заповедиће за тебе да те сачувају‘+ 11 и ’Носиће те на рукама својим, да негде не запнеш о камен ногом својом.‘“+ 12 А Исус му на то рече: „Казано је: ’Не искушавај Јехову, свог Бога.‘“+ 13 Када је Ђаво завршио са свим тим кушњама, отишао је од њега до неке друге прилике.+
14 Исус се у снази духа вратио у Галилеју+ и добар глас о њему проширио се по целој околини.+ 15 Почео је да поучава у њиховим синагогама, и сви су га поштовали.+
16 Дошао је у Назарет,+ где је одрастао. На сабатни* дан, по свом обичају, ушао је у синагогу+ и устао да чита. 17 Дали су му свитак пророка Исаије, а он је отворио свитак и нашао место где је било написано: 18 „Јеховин дух+ је на мени, јер ме је Бог помазао да објавим добру вест сиромашнима, послао ме је да проповедам ослобођење заробљенима и враћање вида слепима, да пустим потлачене на слободу,+ 19 да проповедам Јеховину годину милости.“*+ 20 Тада је смотао свитак, вратио га послужитељу и сео. Очи свих у синагоги биле су упрте у њега. 21 И рекао им је: „Данас су се испуниле ове речи из Писма које сте управо чули.“+
22 И сви су му одобравали и дивили се привлачним речима+ које су излазиле из његових уста. И говорили су: „Зар није ово Јосифов син?“+ 23 Тада им је рекао: „Сигурно ћете на мене применити ову изреку: ’Лекару,+ излечи сам себе!‘+ И рећи ћете: ’Учини и овде, у свом завичају,+ оно што смо чули да се догодило у Капернауму.‘“+ 24 И још је рекао: „Заиста, кажем вам, ниједан пророк није прихваћен у свом завичају. 25 Истину вам кажем: Било је много удовица у Израелу у Илијино време, кад је небо било затворено три године и шест месеци, тако да је у целој земљи настала велика глад,+ 26 али Илија није био послат ниједној од тих жена него само удовици у Сарепти,+ у сидонској земљи. 27 Исто тако, у време пророка Јелисеја у Израелу је било много губаваца, али ниједан од њих није био очишћен осим Намана, Сиријца.“+ 28 А сви који су то чули у синагоги, напунили су се гневом,+ 29 па су устали, истерали га из града и одвели на литицу на брду на коме је саграђен њихов град, с намером да га баце с литице.+ 30 Али он је прошао између њих и отишао својим путем.+
31 Затим је отишао у Капернаум,+ град у Галилеји. И поучавао их је на сабат, 32 а они су били задивљени његовим учењем,+ јер је говорио као онај који има ауторитет од Бога.+ 33 А у синагоги је био један човек опседнут духом,+ нечистим демоном. И повикао је на сав глас: 34 „Јао! Шта ми имамо с тобом,+ Исусе Назарећанине?+ Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам+ тачно ко си: Божји Свети.“+ 35 Исус га је прекорио: „Умукни и изађи из њега!“ Тада је демон пред њима оборио човека и изашао из њега, а да му није наудио.+ 36 И сви су се зачудили и говорили један другом: „Какве су то речи? Он с влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и они излазе?“+ 37 Глас о њему ширио се по свој околини.+
38 Затим је устао, изашао из синагоге и ушао у Симонову кућу. Симонову ташту је мучила велика грозница, па су га замолили да јој помогне.+ 39 И он је стао изнад ње, запретио грозници+ и она ју је пустила. Жена је одмах устала и почела да их служи.+
40 Кад је сунце залазило, сви који су имали болеснике који су боловали од разних болести доводили су их к њему. Он је полагао руке на свакога од њих и лечио их.+ 41 А и демони су излазили из многих,+ вичући: „Ти си Син+ Божји!“ Али он их је прекоравао и није им допуштао да говоре,+ јер су знали+ да је он Христ.*+
42 Кад је свануло, изашао је и отишао на једно осамљено место,+ а народ га је тражио. Дошли су до њега и хтели су да га задрже да не оде од њих. 43 Али он им је рекао: „И другим градовима морам објавити добру вест о Божјем краљевству, јер сам ради тога послат.“+ 44 Тако је наставио да проповеда по јудејским синагогама.+