Исаија

46 Вил+ је пао на колена,+ Невон се срушио. Њихови ликови+ стављају се на звери и на стоку, постали су њихов товар, њихов пртљаг, бреме уморним животињама. 2 Руше се, падају на колена. Ти богови не могу да избаве+ своје ликове који се као бреме носе, него и сами* одлазе у заробљеништво.+

3 „Слушајте ме, доме Јаковљев, и сви ви који сте остали од дома Израеловог,+ које носим откад сте се родили, које носим од мајчине утробе.+ 4 До ваше старости ја ћу бити исти,+ и кад вам коса оседи ја ћу вас подржавати.+ Ја ћу извршити своју намеру+ — ја ћу вас носити, ја ћу вас подупирати и избављати.+

5 „С ким ћете ме поистоветити+ или изједначити или упоредити, па да кажете да смо слични један другом?+ 6 Људи навелико просипају злато из кесе и на ваги мере сребро. Унајмљују златара који од њега прави бога,+ пред којим падају ничице и клањају се.+ 7 Носе га на раменима,+ преносе га и постављају на његово место где стоји и не миче се.+ Зову га, али им се не одазива, никога не спасава из његове невоље.+

8 „Сетите се тога, и будите храбри! Узмите то к срцу,+ преступници!+ 9 Сетите се прошлости давне,+ да сам ја Бог,+ да нема другог Бога+ и да нико није као ја.+ 10 Ја од почетка јављам шта ће на крају бити,+ од давнина јављам оно што још није било.+ Ја кажем: ’Моја намера ће се остварити+ и учинићу све што желим.‘+ 11 С истока зовем птицу грабљивицу,+ из далеке земље зовем човека да изврши моју намеру.+ Објавио сам своју намеру и испунићу је.+ Што намеравам, то ћу и учинити.+

12 „Слушајте ме, ви што имате тврдокорно срце,+ који сте далеко од праведности.+ 13 Приближава се моја правда.+ Она није далеко+ и моје спасење неће закаснити.+ Сиону ћу донети спасење. Израелу ћу дати своју лепоту.“+