Асафова песма.
79 Народи су ушли у наследство твоје, Боже,+
Оскрнавили су свети храм твој,+
Јерусалим су у рушевине претворили.+
2 Лешеве слугу твојих дали су за храну птицама небеским,+
Тела верних слугу твојих зверима земаљским.+
3 Крв су њихову као воду пролили
Свуда по Јерусалиму, и никога нема да их сахрани.+
4 Ругло смо постали суседима својим,+
Смеју нам се и ругају они око нас.+
5 Докле ћеш се, Јехова, гневити? Зар заувек?+
Докле ће јарост твоја као ватра пламтети?+
6 Излиј гнев свој на народе који те не познају,+
И на краљевства која не призивају име твоје.+
7 Јер су прождрли Јакова,+
И опустошили пребивалиште његово.+
8 Не сећај се преступа предака наших!+
Пожури! Нека на нас дође милосрђе твоје,+
Јер смо у јаду великом.+
9 Помози нам, Боже спасења нашега,+
Због славе имена свога,+
Избави нас и покриј грехе наше због имена свога.+
10 Зашто да народи говоре: „Где је Бог њихов?“+
Нека пред очима нашим народи сазнају+
Да освећујеш проливену крв слугу својих.+
11 Нека уздаси затвореника дођу пред тебе.+
Силом руке своје сачувај оне који су смрти предани.+
12 Седмоструко узврати у недра суседима нашим+
Ругање којим су ти се, Јехова, ругали.+
13 А ми, народ твој и стадо паше твоје,+
Ми ћемо ти захваљивати довека,
Из нараштаја у нараштај објављиваћемо хвалу твоју.+