16 Тада Јов рече:
2 „Много сам тога сличног чуо.
Сви сте ви окрутни тешитељи!+
3 Има ли краја испразним речима?+
Одакле та горчина која те тера да одговараш?
4 И ја бих могао говорити као ви.
Кад би барем ваша душа била на месту моје душе.
Мислите ли да бих се и ја тада речима дивним на вас окомио,+
И главом одмахивао пун презира према вама?+
5 Ја бих вас ојачао речима уста својих+
И утеха усана мојих олакшање би донела...
6 Ако говорим, бол мој не јењава,+
А ако ућутим, да ли ће ме проћи?
7 Али сада ме је Бог изморио,+
Уништио је све који су се око мене окупљали.
8 Још си ме и зграбио. О томе сведочи,+
Мршавост моја која против мене глас диже. Пред очима мојим против мене сведочи.
9 Гнев ме Божји раздире, непријатељство+ он гаји према мени.
Зубима својим шкргуће на мене.+
Противник мој сева на мене очима својим.+
10 Уста своја на мене отварају,+
По образима ме с презиром ударају,
Многи се на мене скупљају.+
11 Бог ме предаје деци,
У руке злих баца ме.+
12 Мирно сам живео, а он ме је потресао,+
За врат ме је зграбио и сломио ме,
И као мету ме себи поставио.
13 Стрелци+ су ме његови опколили,
Пробада бубреге+ моје и самилости нема,
Просипа на земљу жуч моју.
14 Пробија ме и пробија као да сам зид,
Као јунак насрће на мене.+
15 Кострет+ сам зашио преко коже своје,
Рог сам свој у прах зарио.+
16 Лице је моје црвено од плача,+
На капцима је мојим тама густа,+
17 Иако нема зла у рукама мојим,
И молитва је моја чиста.+
18 Земљо, не покривај крв моју!+
Нека не престане вика моја!
19 На небесима је онај који сведочи о мени,
Сведок је мој на висинама.+
20 Пријатељи ме заступају, а говоре против мене.+
Око моје без сна гледа према Богу.+
21 Одлучити треба између човека и Бога,
Као и између сина човечјег и ближњег његовог.+
22 Јер још је мало година преостало,
И поћи ћу путем с ког се нећу вратити.+