6 Тада Јов рече:
2 „О, кад би се мука+ моја могла измерити,
И кад би се невоља моја могла на вагу с њом ставити!
3 Јер је тежа од песка морског.
Зато су речи моје биле непромишљене.+
4 Јер су стреле Свемоћног у мени,+
Дух мој пије отров њихов,+
Страхоте Божје сврстале су се против мене.+
5 Њишти ли зебра+ поред траве,
Муче ли бик поред хране своје?
6 Зар се бљутава храна једе без соли?
Има ли укуса у слузавом соку белог слеза?
7 Душа моја не жели да дотакне ништа.
Све је то као болест у храни мојој.
8 О, кад би молба моја била услишена,
И кад би Бог испунио оно чему се надам!
9 Кад би Бог кренуо на мене и сатро ме,
Кад би замахнуо руком својом и уништио ме!+
10 Чак би ми и то утеха била,
Скочио бих од радости+ у тешким мукама својим,
Иако се он не би смиловао, јер нисам затајио речи+ Светог.+
11 Каква је снага моја, да бих могао чекати?+
Какав је крај мој, да бих могао продужити живот свој?
12 Зар је снага моја као снага камења?
Зар је тело моје од бакра?
13 Има ли у мени снаге да самом себи помогнем?
Зар није успешан рад отеран од мене?
14 Ко ускраћује милост свом ближњем,+
Тај ће одбацити и страх од Свемоћног.+
15 Браћа су ме моја изневерила,+ као зимска бујица,
Као корито зимских бујица које пресуше,
16 Које су тамне од леда,
У њима се снег крије.
17 Кад им дође време, пресуше+ и утихну;
Ишчезну с места свог кад отопли.+
18 Стазе путева њихових вијугају,
Одлазе у пустош и губе се.
19 Каравани из Теме+ погледом их траже,
Поворка Савеја+ чека их.
20 Постиђени су што су се у њих уздали,
Долазе до места њиховог и разочарани остају.+
21 Тако и ви мени сада не значите ништа,+
Гледате страшну невољу моју, па сте се уплашили.+
22 Јесам ли рекао: ’Дајте ми нешто,
Поклоните нешто од оног што имате да бисте ме одбранили,
23 Избавите ме из руке противника,+
Из руке насилника откупите ме‘?+
24 Поучите ме, а ја ћу ћутати.+
Помозите ми да схватим у чему сам погрешио.+
25 Речи честите нису болне.+
Али кога то прекорава прекор ваш?+
26 Прекорава ли он речи које ви смишљате,
Кад речи очајног+ човека ионако у ветар одлазе?+
27 Ви сте у стању да бацате жреб за оног ко нема оца,+
Да се погађате за пријатеља свог!+
28 А сада ме послушајте,
И видите хоћу ли вам лагати+ у лице.
29 Размислите још једном, молим вас — нека не буде неправде.
Размислите још једном — праведност је моја још увек ту.+
30 Има ли неправде на мом језику?
Зар не могу схватити природу ове невоље?