34 Елијуј још рече:
2 „Чујте речи моје, људи мудри,
Слушајте ме, људи умни.
3 Јер ухо испитује речи,+
Као што непце проба јело.+
4 Уверимо се сами шта је право,
Сазнајмо заједно шта је добро.
5 Јер Јов је рекао: ’Ја сам праведан,+
Али Бог ми је правду ускратио.+
6 Зар ћу лагати о правди која ми припада?
Неизлечива је болна рана моја, иако преступа немам.‘+
7 Има ли човека као што је Јов,+
Који ругање као воду пије?+
8 На путу је да се придружи онима који зло чине,
И да са злим људима ходи.+
9 Јер је рекао: ’Нема човек користи+
Од тога што воли Бога.‘
10 Зато ме послушајте, људи срца разборитог.+
Далеко је од истинитог Бога да зло чини,+
И од Свемоћног да неправедно поступа!+
11 Јер човеку земаљском он враћа по делима његовим,+
Даје човеку по понашању његовом.
12 Заиста, Бог не чини зло,+
Свемоћни не изврће правду.+
13 Ко је њему земљу поверио?
Ко је њему цели свет предао?
14 Ако би пажњу обратио на некога,
И ако би к себи узео дух његов и дах његов,+
15 Издахнуло би свако тело,
И човек земаљски у прах би се вратио.+
16 Зато, ако си разборит, слушај ово,
Чуј глас речи мојих.
17 Заиста, зар ће владати онај ко правду мрзи?+
Ако је праведан онај ко је моћан, зар ћеш га злим прогласити?+
18 Зар ће неко рећи краљу: ’Ти си покварен човек‘?
Или великашима: ’Ви сте зли‘?+
19 Бог није пристран према кнезовима,
И великашу не придаје већу важност него сиромаху,+
Јер сви су они дело руку његових.+
20 У трену умиру,+ усред ноћи.+
Људи претрну и гину,
Моћни људи одлазе, а да их људска рука није дотакла.+
21 Јер су очи његове управљене на путеве човечје,+
Све кораке његове он види.
22 Нема мрака ни густе таме
Где би се могли сакрити они који зло чине.+
23 Јер Бог не треба да одређује време
Да човек пред њега на суд дође.
24 Без истраге он сатире моћне,+
И друге подиже на место њихово.+
25 Јер он зна дела њихова,+
Обара их ноћу, и бивају згажени.+
26 Као злочинце он их удара,
На месту где их други виде,+
27 Јер су одступили од њега,+
И не маре за путеве његове,+
28 Због њих вика убогих до њега стиже,
И он слуша вику оних који су у невољи.+
29 Кад он олакшање донесе, ко га може осудити?
Кад окрене лице своје,+ ко га може видети?
Окрене ли га од народа+ целог или од човека једног, исто је.
30 Све то Бог чини да не би човек отпадник владао,+
И да не буде замки+ народу.
31 Јер, зар ће ико рећи Богу:
’Трпим, иако не чиним зло.+
32 Поучи ме о ономе што сам не видим.
Ако сам неправду неку учинио,
Нећу је опет учинити.‘+
33 Хоће ли ти Бог за све то одштету дати како си ти то замислио, иако одбацујеш пресуде његове?
То је твој избор, а не мој.
Реци оно што знаш.
34 Људи срца разборитог,+
И човек мудар који ме слуша, рећи ће ми:
35 ’Јов говори, али знања нема,+
У речима његовим нема разборитости.‘
36 Оче мој, нека Јов до краја буде искушан
За речи које је рекао међу људима злим.+
37 Јер на грех свој он још побуну додаје,+
Међу нама он подругљиво пљеска рукама и гомила речи своје против истинитог Бога!“+