Исаија

17 Објава против Дамаска:+ „Гле, Дамаск више није град. Претворио се у гомилу рушевина, у развалине које се распадају.+ 2 Напуштени ароирски+ градови постали су место где стада долазе и леже и где их нико не плаши.+ 3 У Јефрему више нема утврђеног града,+ а ни краљевства у Дамаску.+ Са онима који преостану из Сирије биће као са славом Израелових синова“, говори Јехова над војскама.+

4 „Тог дана Јаковљева слава биће понижена,+ његово дебело тело смршаће.+ 5 Кад жетелац буде скупљао непожњевено жито и кад буде жео класје,+ биће као човек који пабирчи класје у рефаимској долини.+ 6 У Јакову ће остати пабирак као кад се отресе маслина: две или три зреле маслине на врху, четири или пет на родним гранама“, говори Јехова, Израелов Бог.+

7 Тог дана земаљски човек погледаће свог Творца, управиће очи на Светог Бога Израеловог.+ 8 Неће гледати на олтаре,+ дело својих руку,+ неће гледати на оно што су његови прсти начинили, нити на обредна дебла* ни на кадионе сталке.+ 9 Тог дана његови утврђени градови биће као напуштено место у шуми, као грана коју су оставили пред Израеловим синовима; биће пустош.+ 10 Јер си заборавио*+ Бога свог спасења+ и ниси се сетио Стене+ своје тврђаве. Зато у своје лепе расаднике садиш туђе младице. 11 Ти само ограђуј свој расадник дању, а ујутру се труди да ти семе никне, али жетва ће побећи оног дана када дођу болест и неизлечиве муке.+

12 Тешко многим ускомешаним народима, који су се узбуркали као што се море узбурка! Тешко народима који хуче као што хуче силне воде!+ 13 Хука народа+ биће као хука многих вода. Али Он ће их укорити,+ па ће они побећи далеко и биће гоњени као плева на гори коју ветар разноси и као чичак што се у олујном ветру ковитла.+ 14 А увече, ето изненадног страха! Пре него што сване, нема их више.+ То је наследство оних који нас пљачкају, то ће снаћи оне који нас плене.+