Јов

32 Тако су она три човека престала да одговарају Јову, јер је он у својим очима био праведан.+ 2 Али се на то разгневио Елијуј, син Варахила из Вуза,+ из Арамове породице. Разгневио се на Јова, јер је за душу своју тврдио да је праведнија од Бога.+ 3 Разгневио се и на његова три пријатеља, јер на све то нису нашли одговор, него су Бога прогласили злим.+ 4 А Елијуј је чекао да Јов заврши, па да онда проговори, јер су сви они били старији од њега.+ 5 Док је Елијуј посматрао како нема одговора у устима+ та три човека, гнев је његов постајао све жешћи. 6 На крају Елијуј, син Варахила из Вуза, рече:

„Ја сам млад,

А ви сте старији људи,+

Зато сам се устезао и плашио сам се

Да вам изнесем оно што знам.

 7 Говорио сам себи: ’Дани многи нека говоре,

Године многе нека мудрост покажу.‘+

 8 Заиста, дух у човеку смртном,

Дах Свемоћног јесте оно што му разборитост* даје.+

 9 Године многе не дају мудрост саме по себи,+

И није довољно бити стар да би се знало право судити.+

10 Зато кажем: ’Саслушај ме.

Ја ћу сад изнети оно што знам.‘

11 Ето, чекао сам да ви кажете то што имате,

Слушао сам размишљања ваша,+

Док сте тражили праве речи.

12 Пажљиво сам вас слушао,

Али, ето, нико није Јова укорио,

Нико од вас није одговор дао на речи његове,

13 Зато немојте говорити: ’Нашли смо мудрост.+

Њега Бог побија, а не човек.‘

14 Али речи његове нису против мене биле усмерене,

Па му нећу одговорити речима вашим.

15 Уплашили су се, не одговарају више,

Понестало им је речи.

16 А ја сам чекао, јер они више не говоре,

Само стоје, не одговарају више.

17 Сада ћу ја одговорити,

Ја ћу изнети оно што знам.

18 Јер сам пун речи,

И дух ме притиска+ у утроби мојој.

19 Ево, утроба је моја као вино кад одушка нема,

Као нови мех који хоће да пукне.+

20 Морам да говорим, да ми то муку олакша.

Отворићу усне своје и одговор дати.+

21 Ни према коме нећу пристран бити.+

Човеку земаљском нећу ласкати+

22 — Јер ја не умем да ласкам —

Да ме не би Творац+ мој брзо уклонио.